"Nema rešenja na Balkanu bez uplitanja SAD"

Nekadašnji visoki predstavnik EU u BiH Kristijan Švarc-Šiling ocenio je da se SAD i danas angažuju na Balkanu, a da to mora jače činiti i Evropa.

Izvor: Tanjug
Podeli
EPA/CLEMENS BILAN
EPA/CLEMENS BILAN

Švarc-Šiling je u komentaru za DW napisao da je krajem jula engleski Gardijan objavio članak u kojem se zaključuje da su tadašnji američki predsednik Bil Klinton i njegov tim bili vrlo odlučni da zaustave rat u BiH.

Prema navodima objavljenim u Gardijanu, Klinton je od tadašnje bosanske vlade odmah nakon događaja u Srebrenici hteo da zatraži da se odrekne dela teritorija u korist Srba u BiH.

Međutim, Švarc-Šiling ukazuje da se, ako se taj dokument pažljivije pročita, može uočiti jedan mnogo složeniji kontekst. On smatra da su Klintonovi savetnici pokušali da prikazu kojim sve merama može biti ostvaren mir u BiH, a da su njihovi predlozi sadržali i razmatranje opcija koje su postajale mnogo ranije.

Švarc-Šiling smatra da mir nije ostvaren ustupcima koji se spominju u članku objavljenom u Gardijanu, već konferencijom u Splitu.

Naime, 22. maja 1995. godine u tom gradu su se sastali predsednik BiH Alija Izetbegović i hrvatski predsednik Franjo Tuđman i u zajedničkoj deklaraciji najavili vojnu saradnju Hrvatske i Bosne i Hercegovine, piše Švarc-Šiling i dodaje da je tom sastanku i sam prisustvovao.

On tvrdi da je hrvatska vojna operacija "Oluja", koja je usledila nakon toga (4 - 8. avgusta 1995.) donela vojnu prekretnicu i bila jedan od najvažnijih momenata rata u bivšoj Jugoslaviji.

Švarc-Šiling smatra da je "Oluja" okončala rat, a ne NATO i da se, zahvaljujući "Oluji", ratna situacija potpuno promenila.

On ukazuje da se za to vreme NATO, pre svega Velika Britanija i Francuska, snažno zalagao kod Klintona za to da operacija bude zaustavljena, sa argumentom da bi mogla podstaći Srbiju da napadne, ali da je to američki predsednik odbio.

Švarc-Šiling tvrdi da mogućnost otcepljenja Republike Srpske ni u jednom trenutku nije bila opcija koja je razmatrana u Dejtonu.

Koju igru igra Evropa od početka ratova na Balkanu devedesetih godina moglo se videti već u maju 1993, kada je Klinton poslao svog ministra spoljnih poslova Vorena Kristofera u Evropu kako bi sa svojim evropskim partnerima razmotrio razrađene planove za intervenciju, ali su evropski političari reagovali odbojno i nezainteresovano, piše Švarc-Šiling.

On ističe da su tek savezništvo između Bosne i Hrvatske i američka vojna podrška Hrvatima uspeli da zaustave rat.

"Klintona sada optuživati za politiku nagodbe i popuštanja Srbima nakon Srebrenice graniči se s izvrtanjem prošlosti", tvrdi Švarc-Šiling.

On smatra da antiamerički članak u Gardijanu danas pomaže u prvom redu, kako je rekao, "večnim secesionistima", kao što je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i navodi da je Dodik promptno u izjavi novinskoj agenciji Srna zatražio da bude rehabilitovana američka ideja otcepljenja Republike Srpske.

Činjenica je da je SAD tada, kada Evropa nije htela da deluje odlučno i dosledno, pomogao da se dođe do mira, ocenjuje Švarc-Šiling i dodaje da se SAD i dalje angažuju na Zapadnom Balkanu, bez obzira na to što se inicijative poput one specijalnog izaslanika SAD-a za dijalog Beogarda i Prištine Ričarda Grenela mogu oceniti, kako je napisao, "kao kratkoročne i opasne".

strana 1 od 580 idi na stranu