Da li će ikada biti mira na Bliskom istoku? VIDEO

Velike svetske sile, svaka sa svojim interesima, već dugo čine da Bliski istok liči na zapaljene šibice, koje, kada jedna izgori, prenese žar na sledeću.

Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost ocenio je da čitavo područje Bliskog istoka ima ugrađen element nestabilnosti, koji predstavlja neku vrstu nasleđa kolonijalnog doba i veštački iscrtanih granica u periodu nakon Prvog svetskog rata.

"Značaj Bliskog istoka, u velikoj meri, proizilazio iz bogatih nalazišta nafte, potom i gasa, ali je upravo i ta nafta donosila svojevrsno prokletstvo tim državama, odnosno građanima tih država, jer je privlačila interesovanje velikih sila", naveo je on za Prvu televiziju.

Bliskim istokom dominiraju tri regionalne sile - Iran, Saudijska Arabija i Izrael. Svaka od njih ima saveznike u vidu svetskih supersila, Sjedinjenih Država, Rusije i Kine, a u poslednje vreme sve je jači i uticaj Turske koja se pod Redžepom Tajipom Erdoganom okrenula od Evrope i posvetila bliskoistočnom regionu.

"Rusija je uočila mogućnost, koja joj se ukazala, kako bi, negde, uklonila geopolitičko žarište sa svojih granica, znamo da je nepunih godinu dana izbila veoma opasna i žestoka kriza u Ukrajini. Pored toga, Rusija je pokazala, dakle, svoje kapacitete da projektuje sopstvenu moć daleko od svojih granica, što su joj drugi geopolitički rivali osporavali", ocenio je Starović.

Nije sukob na Bliskom istoku počeo 2009. godine i takozvanim arapskim prolećem. Njegova nestabilnost vuče korene iz daleke prošlosti. Ali pitanje je šta je to toliko važno da svetske sile ne biraju sredstva kojima ostvaruju ciljeve i da li će situacija u arapskim zemljama ikada biti mirna.

Dok ratovi bez pobednika traju, najviše gube građani arapskih država. Broj poginulih u sukobima meri se stotinama hiljada, a izbeglih milionima. Privreda u većini bliskoistočnih zemalja je u kolapsu, a svakodnevica daleko od normalne. Nekada gradovi koji su privlačili brojne turisite iz čitavog sveta, danas predstavljaju ruševine.