Sutra nastavak samita EU, lideri ubeđeni da su blizu dogovora

Kao i o fondu za oporavak od krize izazvane epidemijom korona virusa.

Neimenovani zvaničnik Unije rekao je da će dvodnevni samit biti nastavljen sutra, dok je po planu trebalo da bude završen danas.

Dodao je da su lideri ubeđeni da su blizu dogovora o budžetu EU od 1,85 hiljada milijardi evra i fondu za oporavak od najteže krize u dužem vremenskom periodu koja je Uniju suočila s najtežom recesijom u njenoj istoriji.

Prema najnovijoj proceni, ekonomija EU će ove godine imati pad od 8,3 odsto. Od posledica zaraze korona virusom do sada je, prema zvaničnim podacima, umrlo oko 135.000 građana Unije.

Lideri 27 članica Unije nisu bili blizu dogovora na kraju večeri, ali je nekoliko najvažnijih država reklo da pregovori idu u dobrom smeru, uprkos povećanim tenzijama posle višemesečne krize zbog pandemije.

Tokom razgovora lidera 27 zemalja koji su trajali dva dana i jednu noć dolazilo je do sporenja oko načina potrošnje ogromne količine novca.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je večeras da se "stvari kreću u pravom smeru".

"Naravno, kao što biste očekivali, u pitanju je čvrsta borba, teški pregovori, ali idemo u dobrom smeru i to je najvažnije", kazao je Kurc.

Evropska komisija je predložila fond od 750 milijardi evra, delom zasnovan na zajedničkom zaduživanju, iz kojeg bi sredstva bila poslata u vidu zajmova i grantova zemljama kojima su najviše potrebna.

Taj fond nije deo sedmogodišnjeg budžeta od hiljadu milijardi evra oko kojeg su se lideri sukobljavali kada je epidemija pogodila Evropu.

Uprkos težini krize, na samitu je bilo dubokih neslaganja između nekih bogatijih članica Unije sa severa, na čelu s Holandijom, koje žele stroge kontrole potrošnje, i teško pogođenih članica s juga kao što su Italija i Španija, koje žele što veću pomoć.

Samit je danas prekinut u vreme ručka kako bi svaka delegacija mogla da razmotri nove predloge domaćina, predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, rekao je neimenovani diplomata.

Ti novi predlozi predviđaju smanjenje udela direktnih grantova u finansijskom paketu za oporavak ekonomije i povećanje udela zajmova koji će morati da budu vraćeni, što je očigledan ustupak grupi "škrtih" država u kojoj su Holandija, Austrija, Švedska i Danska.

Ključno pitanje ostaje kako će biti praćena potrošnja novca za oporavak, dodao je diplomata. Mišel je predložio meru koja ne bi dozvolila nijednoj državi da stavi veto na to kako vlade troše novac.

Drugi diplomata je Mišelove nove predloge opisao kao tek prvi korak u mogućem dugom putu do sporazuma.