SSP podržao tzv. Skupštinu slobodne Srbije; Stefanović: Đilasova skupština

Član Predsedništva SNS je dodao da je u istoriji naše zemlje već bilo takvih pokušaja destabilizacije, među kojima je naveo i formiranje Prizrenske lige.

Na inicijativu nekoliko univerzitetskih profesora juče je najavljeno formiranje tzv. Skupštine slobodne Srbije, sa idejom svih koji su nezadovljni vlašću i koji nisu hteli da izađu na izbore, što je Stranka slobode i pravde pozdravila.

"Ovakav način samoorganizovanja građana odgovor je na agresiju koja se projektuje sa samog vrha države, na uništavanje svih institucija, policijsku represiju, medijski mrak i odsustvo pristojnog dijaloga u društvu", navodi se u saopštenju SSP.

U toj stranci su rekli da je u Srbiji u borbi sa pandemijom, nakon koje će slediti ekonomska kriza i koju svake godine napušta 60 hiljada građana, više nego ikada potrebno angažovanje najumnijih, hrabrih i znamenitih sugrađana.

"Stranka slobode i pravde želi puno uspeha u budućem radu Skupštine sa kojom smo spremni na svaki vid saradnje kako bi pokazali svetu da je Srbija većinski tolerantna, demokratska i evropski orijentisana zemlja", saopštila je SSP.

Stefanović danas ocenjuje da to neodoljivo podseća na organizacije koje su na sličan način nastajale u Nemačkoj u periodu od 1919. do 1933. godine i da je čak i medijski narativ sličan - "svako ko ne misli kao mi, taj je neprijatelj" i "nije važno šta misli narod Srbije, mi hoćemo na vlast po svaku cenu".

"Nastala posle kamenovanja istinske Narodne skupštine, razbijanja i uništavanja fasada, spaljivanja automobila, a nešto pre toga i knjiga, neverovatnog nasilja nad momcima i devojkama iz redova policije, ali i nad novinarima i svima drugima koji ne misle isto kao Ðilas, Obradović, Jeremić, Nogo, Marks 21, Antifa, Žene u crnom, raščinjeni monah Antonije i njihovi jurišni odredi, neodoljivo podseća na organizacije koje su na sličan način nastajale u Nemačkoj u periodu od 1919. do 1933. godine", ocenio je Stefanović u saopštenju SNS.

On navodi da je u istoroji sveta bilo sličnih pokušaja i kao primer navodi da je u Sjedinjenim Američkim Državama 1859. godine Džošua Abraham Norton sebe proglasio za cara SAD-a, a SAD za monarhiju, dok je sebi dodelio titulu Norton Prvi, a sve to jer je bio nezadovoljan situacijom u SAD.

"Slično Ðilasovoj opoziciji, doneo je proglas kojim zabranjuje okupljanje legalno izabranih kongresmena, po čemu se vidi jasna analogija", navodi Stefanović.

Jedan od mogućih uzora iz novije istorije za "Ðilasovu skupštinu" je, navodi, i Alek Brekston iz Australije, inače dreser majmuna, koji je 1976. proglasio sebe za guvernera provincije Bumbunga pre svega nezadovoljan spoljnom politikom Australije.

"Čak je i u Italiji 2011. gradonačelnik Luka Selari gradić Filetino proglasio samostalnom državom, uveo novu valutu fjorito i počeo da štampa novac sa svojim likom. Već naslućujem čiji će lik biti na novcu koji će štampati Ðilasova ''skupština''", navodi Stefanović.

On kaže da je i u istoriji Srbije bilo takvih pokušaja, čiji je cilj bio da se destabilizuje zemlja i da se suštinski nanese šteta građanima Srbije. Pre svega, to je formiranje Prizrenske lige koju su formirali čelni ljudi albanskih porodica sa teritorije KiM, sa ciljem, kako navodi, da ponište odluke Berlinskog kongresa o teritorijama Kneževine Srbije i Kneževine Crne Gore i ujedine sve Albance u jednu albansku državu.

"Iako prvi put formirana 1878. godine, imala je ulogu i za vreme Drugog svetskog rata, kada je formirana od strane nacističke Nemačke, a iz nje iznikla i zloglasna Š divizija Skenderbeg. U novijoj Jugoslaviji davala je podršku terorističkim akcijama protiv naših policajaca i vojnika i celokupnog srpskog stanovništva. Tako delovanje ostavilo je teške posledice po ljude u našoj zemlji i snažno pokazalo da samo stabilna Srbija može da se razvija i da napreduje", naveo je Stefanović.

On ističe da je narod Srbije na izborima 21. juna jasno rekao šta želi i kao uvek kada je volja naroda u pitanju, kako kaže, tu nema šta da se doda.

"Razumem da se odluka naroda ne sviđa svima. Ali isto tako i oni moraju da razumeju da će odluku naroda morati da poštuju. Ma koliko bili bogati, ma koliko formirali Ðilasove ''skupštine'' i prelazne vlade, zakon će se u Srbiji poštovati i važiće jednako za sve. I neka oni prave svoje klubove, druženja, okupljanja, održavaju proteste, osnivaju medije, sve je to moguće, pa čak i Ðilasove ''skupštine''. Nek jedni drugima dodeljuju titule i zvanja. Samo nemojte nasilje. Ubedljiva većina građana Srbije prezire nasilje i ono u našoj zemlji nikada neće biti dozvoljeno", istakao je Stefanović.