Sudbina Kosova i Metohije je u rukama jedne evropske zemlje? VIDEO

Očekuje se da usaglasi i principe, teme pregovora o normalizaciji odnosa dve strane, radi postizanja konačnog rešenje koje će, kako se ocenjuje, zavisiti u velikoj meri od Nemačke.

Šta se sve može očekivati u narednom periodu, koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio kao "teških šest meseci do godinu dana teške borbe" za interese srpskog naroda na KiM, a što se podudara sa nemačkim predsedavanjem EU od 1. jula ove godine, treba posmatrati u skladu sa javnom tajnom da bez "zelenog svetla" iz Berlina nijedno pitanje u okvirima svih evropskih politika ne moze biti rešeno, uključujući i pitanje odnosa Beograda i Pristine.

Tako, iako u Briselu naglašavaju da Beograd i Priština treba da se dogovore o čemu ce biti reči za stolom u Briselu, Lajčak je već isključio mogućnost razgovora o granici, što se u diplomatski krugovima, tumači kao logično, s obzirom na to da se na Lajčaka gleda kao na osobu "blisku Berlinu" i nemačkom stavu o rešenju u ”kosovskog čvora”. Evropske diplomate skreću pažnju da ”niti jedno resenje neće biti moguće bez konsenzusa Berlina, Pariza i Vasingtona”, ali posledanja dešavanja ukazuju na vidljiv razlaz politika Berina i Vašingtona i to ne samo kada je Kosovo u pitanju već i u mnogim globlno strateškim oblastima.

Zategnuti odnosi na liniji Merkel Tramp, ali i Tramp Brisel, najvidljiviji su u stavu dosadašnjeg američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela, koga su nemački politicki krugovi otvoreno kritikovali i optuživali, za "agresivan i gotovo neprijateljski stav prema nemačkoj vladi, ali i zvaničnom Briselu

"Evropsko rešenje za evropski problem"

Iz nemačkog Bundestaga Grenela su, i pre nego što je preuzeo da se u ime predsednika Trampa bavi pitanjem Kosova i reši ga, kako se tumači, po svaku cenu ( pa i cenu promene granica), nazivali ”personom non grata” i ”potpunim diplomatskim promašajem”.

EU je na svoj prepoznatljiv ”diplomatski način” ulogu Grenela i SAD u rešavanju kosovskog pitanja ocenjivala kao ”pomoć partnera”, ali i sve glasnije stavljala do znanja da je ”u rukama EU da vodi dijalog Beograda i Prištine” jer se traži ”evropsko rešenje za evropski problem”.

Šefovi diplomatije Nemačke i Francuske Hajko Mas i Žan Iv le Drijan nedavno zajednički uputili Beogradu i Prištini sa porukom da se dijalog mora nastaviti ”pod vođstvom EU” uz naglasak da je u pitanju ”stabilnost i bezbednost celog regiona i EU.

Uključio se i Makron

Ovih dana predsednik Francuske Emanuel Makron piše novom kosovskom premjeru Avdulahu Hotiju da je spreman da organizuje samit u Parizu na temu kosovskog dijaloga, kao nastavak berlinskog samita lidera iz aprila 2019. godine.

Ali zajednička inicjativa Nemačke i Francuske na pokretanju i vraćanju dijaloga Beograda i Pristine u ruke Evrope ”gde pripada geografski, interesno i po mandatu UN” ne znači i da Pariz bezrezervno podržava i poziciju Berlina o konačnom rešenju dijaloga.

Diplomatski izvori u Briselu navode da Francuska nije bila među grupom zemalja koje su na sastanku sa specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajckom stala iza ideje o ”nepomerljivosti granica po svaku cenu”.

”Francuska želi da podrži nastavak dijaloga, ali se ne izjašnjava konkretno o konačnom rešenju”, navode izvori sa sastanka ambasdora EU i specijalnog predstavnika.

Nemački prioritet Zapadni Balkan

Iz Berlina čiji je početni plan predsedavanja EU bio je da se fokus stavi na spolno političko pitanje Zapadnog Balkana, sada poručuju da je cilj Nemačke socijalno ekonomska obnova EU i podizanje Unije iz najveće krize od njenog postanka i da će "sve drugo podrediti spasavanju jedinstva EU".

Ali u krugovima bliskim briselskom dijalogu složni su u oceni da Nemačka, kako navode, ima kapciteta da održi fokus i još važnije obezbedi političku podršku za finalizaciji dijaloga o sveobuvatnijoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u mesecima koji slede, uz ocenu da dugororočni kontinuitet nemačke politike i interesa prema Zapadnom Balkanu nije podložan ”potresima i promenama”.

Za vreme Tadića prvi put članstvo u EU uslovljeno Kosovom i Metohijom

Izvorni okvir i ciljevi dijaloga Beograda i Prištine postavljeni jos 2011. godine kada je nemačka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem postavila cetiri kriterijuma koji definišu okvir i budući ishod dijaloga.

Time je prvi put članstvo Srbije u EU uslovljeno prihvatanjem nezavisnosti Kosova i transformacijom odnosa Srbije i Kosova u bilateralne.

Nešto pre posete Merkelove Beogradu, tadašnji šef nemačke diplomatije Gido Vestervele poručio je da "Nemačka neće pregovarati o teritorijalnom integritetu država regiona" i time nagovestio da podela Kosova ne može biti tema. Nemačka kao nesumljivo najvažnija država članica EU kada je proširenje i Zapadni Balkana u pitanju nikada nije menjala svoj stav o kosovskom pitanju.