DW otkriva kako je više od milion Ujgura završilo u kineskim logorima za prevaspitavanje

Prema istraživanju Dojče velea, mnogi su tamo osuđeni u montiranim procesima.

Žena pomno posmatra fotografiju na monitoru koja prikazuje kompleks zgrada ograđenih visokom ogradom: tamo pod visokim jarbolom za zastavu održavale su se jutarnje smotre.

A u zgradi pored održavali su se sudski procesi: montirani procesi, bez ikakve pravne pomoći optuženicima. Bez mogućnosti odbrane ili prigovora, priča ova žena.

Počinje da plače, tiho, minutima, briše oči gornjom stranom ruke.

Jer je uznemiruje sećanje na vreme koje je provela u jednom kineskom logoru za prevaspitavanje: samovolja, saslušanja, često buđenje žena s kojima je delila ćeliju usred noći, prljavština i stalni strah. „Tamo je strašno, oduzmu ti i poslednji ostatak slobode", priča ona. Nju je traumatizovalo vreme provedeno u logoru, to se vidi. Muče ju noćne more i izgubila je volju za životom, kaže ona.

Ova žena je pripadnica naroda Ujgura, to je pretežito muslimanska manjina u kineskoj pokrajini Šinđijang, na severozapadu Kine, daleko od Pekinga. Kulturno i politički Ujguri imaju više veze sa susedima iz Kazahstana ili Kirgistana nego s Han-Kinezima koji su većina u toj zemlji. Komunističke vlasti Kine diskriminišu, šikaniraju i nadziru Ujgure na svim životnim područjima. Jer, oni odavno teže za većom nezvisnošću.

Tvrde da od njih preti sigurnosna opasnost. Kao 2009. kad je u glavnom gradu pokrajine Šinđijang Urumćiju došlo do nasilnih protesta Ujgura protiv Han-Kineza i kad je poginulo najmanje 140 ljudi.Ili 2014. kad je atentator izveo samoubilački napad na pijaci pri čemu je poginulo više desetina ljudi. Peking se poziva na tu opasnost od terorizma.

Montirani procesi u logorima za prevaspitavanje

Krajem 2016. kineske vlasti su počele da sve rigoroznije postupaju protiv Ujgura. Od tada je nastala sveobuhvatna mreža logora za prevaspitavanje i zatvora. Prema procenama organizacija za ljudska prava i aktivista tamo je zatvoreno najmanje milion ljudi.

Ko bude pušten iz logora, u stopu je praćen i često prisiljen da radi u fabrikama koje proizvode robu za strana preduzeća – uključujući i nemačka.

Kineska vlada govori o „dobrovoljnim obrazovnim centrima", kojima je cilj „borba protiv ekstremističke ideologije". U stvarnosti Ujgure tamo prisiljavaju da se odreknu svoje religije i kulture i da uče mandarin, službeni jezik u Kini.

Izgleda da su hapšenja proizvoljna: držanje Kurana na polici s knjigama može biti dovoljno da se neko na više meseci, pa i godina, strpa u logor. Rodbina i prijatelji često mogu samo nagađati zašto je neko od njihovih ukućana ili kolega strpan u logor.

U nekoliko slučajeva su zatvorenici u logorima za prevaspitavanje pa i na montiranim procesima morali sami da odaberu svoje „zločine", pokazalo je višemesečno istraživanje DW.

Žena s kojom je DW sedmicama bio u kontaktu pripoveda da su joj jednog dana u ruke dali popis od 75 navodnih krivičnih dela – i prisilili je da odabere jedno od njih. Ona je dakle sama morala da odredi zbog kojeg dela su je uopšte zatvorili u logor.

Krivična dela na popisu, to je DW-u potvrdilo još troje bivših zatvorenika, često su bila uobičajene stvari iz svakodnevice: nošenje muslimanske marame, obavljanje molitve ili kontaktiranje s rodbinom u inostranstvu.

Vlasti kažnjavaju verske i kulturne aktivnosti

"Rekla sam im da ništa od toga nisam učinila, ali oni su me prisilili da izaberem jedno delo. Pretili su nam: ostaćeš ovde dok ne odabereš jedno delo", pripoveda ova žena čiji identitet DW ne otkriva iz bezbednosnih razloga.

Ona danas, kao i ostali bivši zatvorenici s kojima je DW razgovarao, živi u susednom Kazahstanu. Kineske vlasti su joj verovatno dopustile izlazak iz Kine nakon što su kazahstanska vlada i rodbina vršili pritisak. Ali, boravišni status ove žene još nije siguran. I ona se boji da bi njena rodbina u Šinđijangu mogla biti izvrgnuta represalijama.

Ona je na kraju kao „prestup" izabrala posetu inostranstvu jer se s mužem bila preselila u Kazahstan. Uhapšena je za vreme posete rodbini u kineskoj pokrajini Šinđijang.

Činjenica da se većina od 75 „prestupa" navedenih na popisu odnosi na veru ukazuje na to da kineske vlasti progone Ujgure zbog njihovih verskih i kulturnih aktivnosti, kako već odavno tvrde aktivisti za ljudska prava, a što je potvrdilo istraživanje DW obavljeno početkom ove godine. Izgleda da Kina pokušava dovesti Ujgure na liniju i uništiti njihovu kulturu i religiju.

Posebno teške kazne za verska "dela"

EPA-EFE/ JEROME FAVRE

Nakon što su odabrali svoja "nedela", pripovedaju bivši zatvorenici, odvedeni su u jednu prostoriju – na montirani proces, bez branitelja, bez javnosti ili mogućnosti da ulože žalbu. Zatvorenicima su objavljene unapred gotove presude i visina kazne. „Onda su zatvorenici morali reći: žalim zbog svoga prestupa, obećavam da neću ponoviti svoja nedela", priča žena koja je dobila kaznu od dve godine zatvora. Jako dobro se seća trenutka kad joj je izrečena kazna, kako je u njoj umro i poslednji tračak nade. "Mislila sam: za dve godine ću biti mrtva."

Ipak je imala sreće: drugi su osuđeni na deset i više godina zatvora. Duge kazne zatvora dobili su oni, u tomu se slažu izveštaji svih bivših zatvorenika s kojima je razgovarao DW, koji su s popisa odabrali verska "nedela", kao redovne molitve.

Ti zatvorenici su najčešće nestajali, noću odvođeni iz spavaonice ili danju iz učionice. Kamo su odvedeni ovi bivši zatvorenici ne znaju. Logor za prevaspitavanje, kaže jedna žena, „nije mjesto na kojem se može postavljati pitanja". Ali, vjerojatno je da su osuđeni odvedeni ili u najstrože dijelove logora ili u zatvor.

To potvrđuju i aktivisti. Po njima, zatvorenici poput imama, koji se smatraju "nepopravljivim", završavaju u zatvorima ili posebno strogim delovima logora. Od 2018. je kineska vlada neke logore pretvorila u zatvore s najvišim merama sigurnosti, a druge ukinula ili pretvorila u smeštaje za prisilne radnike, potvrđuje istraživanje Australskog instituta za stratešku politiku.

DW je mesecima razgovarao s četvoro zatvorenika koji su bili zatvoreni u tri različita logora u pokrajini Šinđijang. DW je uspeo da lokalizuje te logore uz pomoć satelitskih snimaka i javno dostupnih izvora, kao što su ba primer objave konkursa.

Ujguri "potpuno izvrgnuti samovolji birokrata"

Priče zatvorenika se u bitnim stvarima poklapaju. Iz njih se može zaključiti da su montirani procesi u Šinđijangu vrlo rašireni. To je verovatno zbog centralističke kontrole logora, smatraju stručnjaci s kojima je DW razgovarao.

Iako on sam još nije čuo za ove procese, Rian Tum s britanskog univerziteta u Notingemu kaže da mu izgleda uverljivo da su montirani procesi stvarno sprovođeni. Ni izvan logora Ujguri nemaju šanse na korektna suđenja, kaže Tum.

"Oni su potpuno izručeni samovolji birokrata i članova Komunističke partije, koji ih jednostavno mogu ukloniti."

I rodbina zatvorenih Ujgura priča o samovoljnim procesima, o tome da zatvorenici bivaju proizvoljno premeštani iz zatvora u logore za prevaspitavanje i obrnuto.

Jedna žena koja živi u Nemačkoj priča za DW da je više osoba iz njene rodbine dva puta bilo osuđivano na zatvorske kazne, kako bi ponovo mogli biti poslani u logor za prevaspitavanje. "Oni se poigravaju sa zatvorenicima."

Odgovor Kine

DW je u više navrata slao detaljan upitnik kineskoj ambasadi u Berlinu i kineskom ministarstvu spoljnih poslova u Pekingu. Umesto odgovora, kinesko diplomatsko predstavništvo je DW-u poslalo link na izjavu koja je krajem 2019. objavljena na web-stranici ambasade pod naslovom: "Nekoliko činjenica o temi Šinđijang".

Tu se kaže da u Šinđijangu nema logora, da postoje samo ustanove za dodatno strukovno obrazovanje. Time se pomaže ljudima koji su „zavedeni terorističkim i ekstremističkim idejama, ali još nisu naneli stvarnu i ozbiljnu štetu", kaže se u saopštenju.

Cilj je "vratiti ih na pravi put, osigurati im zaštitu od terorizma i ekstremizma, stvoriti sigurno zaposlenje i poboljšati kvalitetu života", kako bi Ujguri mogli "da žive srećno".