Ambasador Hrvatske: Cilj je da do kraja našeg predsedavanja EU Srbija otvori još jedno poglavlje

Pomak bi trebalo da bude iz sadašnje, kako kaže, de facto stagnacije, zasenjene obnavljajućim političkim ili medijskim "bukama".

Biščević takođe u intervjuu Tanjugu, prvom za jedan srpski medij od preuzimanja dužnosti, ističe da tokom mandata u Srbiji neće zastupati nijednu političku "opciju", već interese Republike Hrvatske.

Hrvatski diplomata u pisanom intervjuu navodi da je cilj da odnosi Hrvatske i Srbije dostignu nivo dobrosusedstva, ravnopravnosti, uzajamnog uvažavanja i nemešanja u unutrašnje stvari dve države, i tako doprinesu trajnoj stabilizaciji ovog dela Evrope, uz objašnjenje da je u današnjim vremenima, kako kaže, "geopolitičkog komešanja", za Hrvatsku posebno važno da prostor jugoistočne Europe bude uključen u evrointegracije, što je jedna od osnovnih ideja vodilja hrvatskog predsedavanja Unijom.

"U tom smislu, važno će biti pratiti, podsticati i pomagati, temeljem vlastitih iskustava, dalje napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji", ističe Biščević.

Kao priritete ističe i rad na, kako navodi, nasleđenim otvorenim pitanjima, među kojima izdvaja "brojne neriješene dosije":

"Kad je reč o otvorenim pitanjima, nasledili smo mnoge "nerešene dosijee" i nameravam snažno delovati da se u takvoj dinamičnijoj novoj atmosferi i ona reše, uz ostalo i zato da bi i to pomoglo napredovanju Srbije ka Evropskoj uniji", kaže Bišćević..

Novopostavljeni ambasador Hrvatske u Srbiji na pitanje da li činjenica da je na ovu diplomatsku poziciju došao kao kandidat HDZ, u vreme kad je na funkciju predsednika države došao Zoran Milanović, predstavnik druge političke opcije, otvara mogućnost nekih političkih nedoumica, koje se tiču njegovog rada u Srbiji, odgovara odrečno.

"Moraću da pojasnim - istina, za mesto Ambasadora predložila me Vlada premijera Plenkovića, ali i on i predsednik Milanović, pa i gotovo svi na hrvatskoj političkoj sceni znaju da nisam član nijedne stranke. Delovao sam i delujem kao diplomatski profesionalac koji nigde dosad na ambasadorskim i drugim dužnostima nije, pa neće ni u Srbiji, zastupati "opcije", već interese Republike Hrvatske. Dakle, nema tu mesta nikakvim nedoumicama", zaključio je Bišćević.

Ocenjujući hrvatsko predsedavanje EU, koje je proteklo u specifičnim okolnostima zbog pandemije korona virusa, kao i rezultate vezane za zemlje Zapadnog Balkana, te pitanje kakvu pomoć Srbija može očekivati od Hrvatske u pravcu otvaranja novih poglavlja, Biščevic kaže da je Hrvatska je uspela potvrditi i ostvariti sve glavne prioritete koje je postavila preuzimajući ulogu Predsedavajućeg EU, te da je tokom predsedavanja Hrvatska dokazala i svoju posvećenost napredovanju Srbije u pregovaračkom procesu.

"Naša privrženost napredovanju Srbije u pregovaračkom procesu ogleda se u energičnim aktivnostima da do kraja našeg predsedavanja Srbija otvori bar još jedno poglavlje i da se, bude li moguće u ovim okolnostima, održi međuvladina konferencija", kaže Bišćević.

O tome je, navodi, razgovarao sa ministarkom za evrointegracije Jadrankom Joksimović.

Gospođa Joksimovic je uz ostao zamolila , kaže on, da prenesemo kako je Srbija realno spremna na otvaranje još nekoliko poglavlja.

On konstatuje da su, uprkos izazovima koji su pratili hrvatsko predsedavanje EU, procesi vezani uz Zapadni Balkan nastavljeni, čak bi se, kaže, usudio reći - i pomaknuti s tačke dugogodišnje stagnacije.

"Vraćanje Zapadnog Balkana u osnaženi fokus Unije svakako je bitan uspeh Hrvatske", ističe on i dodaje da je na Samitu u Zagrebu Unija, odnosno Evropska komisija, preuzela obvezu da pripremi veliki paket finansijsko-razvojne pomoći zemljama Zapadnog Balkana.

Inače, ambasador nije odgovorio na Tanjugova pitanja koja su se odnosila na položaj srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji, na pitanje da li vidi kao prepreku to što su njegov izbor za ambasadora u Beogradu mediji propratili navodima da je bio jedan od najbližih Tuđmanovih ljudi ...

Bišćević nije odgovorio ni na pitanje kakvu kampanju očekuje u Hrvatskoj do izbora koji raspisani za 5. juli i kako će biti organizovano glasanje u Srbiji, a utiske o tome kako mu sada izgleda srpska prestonica, koju je pretpostavljamo kao dugogodišnji novinar i diplometa posećivao, i kako se oseća u Beogradu - takođe ovaj put nije podelio sa javnošcu.