Koliko je ljudi zaista umrlo od koronavirusa?

List navodi da je u martu u tim zemljama umrlo mnogo više ljudi nego prethodnih godina. Ukupan broj smrtnih slučajeva uključuje smrt od kovida 19, kao i umrle od drugih bolesti, a verovatno i one koji nisu mogli da se leče jer su bolnice prebukirane.

Ovi brojevi potkopavaju tezu da bi mnogi ljudi koji su umrli od virusa možda ionako umrli. Na primer, u Parizu svaki dan se beleži dva puta više smrtnih slučajeva nego u sezoni gripa, a u Njujorku je broj preminulih sada četiri puta veći od uobičajenog.

Naravno, podaci o smrtnosti usred pandemije nisu potpuni, piše Njujork tajms i navodi da razlika između zvaničnog broja smrtnih slučajeva i ukupnog broja smrtnih slučajeva najverovatnije odražava limitirano testiranje na koronavirus, a ne namerno smanjenje broja.

Međutim, ukupan broj smrtnih slučajeva daje potpuniju sliku pandemije, kažu stručnjaci, pogotovo zato što većina zemalja prijavljuje samo smrtne slučajeve od kovida 19 u bolnicama.

Koji god broj bude prijavljen određenog dana, to će biti potcenjivanje, smatra Tim Rife, demograf sa Instituta za demografska istraživanja Instituta Maks Plank.

On ukazuje da na mnogim mestima pandemija traje dovoljno dugo i da je bilo dovoljno vremena da se urade naknadne prijave smrtnih slučajeva, što bi dalo tačniju sliku o tome kolika je zapravo smrtnost.

Razlike su posebno velike u zemljama koje sporo priznaju obim problema. Tako je, na primer, u Istanbulu u periodu od 9. marta do 12. aprila zabeleženo oko 2.100 više smrtnih slučajeva nego što se očekivalo, a to je otprilike dvaput više od broja smrtnih slučajeva od koronavirusa koje je vlada prijavila za celu zemlju u tom periodu.

Porast broja umrlih sredinom marta ukazuje na to da su mnogi ljudi bili zaraženi u februaru, nedeljama pre nego što je Turska zvanično priznala svoj prvi slučaj koronavirusa.

Takođe, vlada Indonezije u martu je saopštila da su u Džakarti 84 osobe preminule od koronavirusa. Međutim, hiljadu ljudi više nego što je prosečno sahranjeno je tog meseca na grobljima u Džakarti, pokazuju podaci gradskog Odeljenja za parkove i groblja koje je preneo Rojters.

Prevelika smrtnost za svaku zemlju procenjena je na osnovu upoređivanja broja ljudi koji su ove godine umrli od svih uzroka sa prosečnom smrtnošću u tom periodu.

U mnogim evropskim zemljama podaci pokazuju da je umrlo 20 do 30 odsto više ljudi nego što je uobičajeno, a to znači desetine hiljada više smrtnih slučajeva, ukazuje Njujork tajms.

U nekim zemljama vlasti pokušavaju da razjasne koliko tih smrtnih slučajeva treba pripisati koronavirusu i to uključivanjem smrtnih slučajeva van bolnica u ukupan broj preminulih ili retroaktivnim izmenama broja umrlih nakon obrade podataka.

U Francuskoj su početkom aprila zvaničnici počeli da u podatke uključuju i smrtne slučajeve od korone van bolnica.

Odstupanja od normalnih obrazaca smrti potvrđena su u mnogim evropskim zemljama, pokazali su podaci koje je objavio Evropski projekat za praćenje smrtnosti, istraživačka grupa koja prikuplja nedeljne podatke o smrtnosti iz 24 evropske zemlje. Neuobičajeno je da se podaci o smrtnosti objavljuju tako brzo, kažu demografi, ali mnoge zemlje rade na pružanju sveobuhvatnijih i blagovremenijih informacija zbog brzine širenja epidemije koronavirusa.

U ovoj fazi to je svakako delimična slika, kaže je Patrik Gerland, demograf u UN. On, naime, smatra da će se u narednih nekoliko meseci to verovatno promeniti i da će slika o smrtnosti od korone biti mnogo jasnija.

Stručnjaci su, međutim, saglasni da bi bez preduzetih mera stopa smrtnosti od virusa bila još veća.