"Čuvari vatre": Virus nije oterao sve demonstrante sa ulica

Godinama ih policija progoni i ubija i oni nisu spremni da odustanu od revolucije ni zbog virusa, piše u analizi Dojče velea.

Od severne Afrike do Bliskog istoka, u nekoliko arapskih zemalja su proteklih godina masovni protesti doveli do pada dugogodišnjih lidera.

U Sudanu su protesti doveli do političkih reformi, ali malo toga se promijenilo u Iraku, Libanu i Alžiru gde su do nedavno demonstranti bili na ulicama. Protesti u tim zemljama su u velikoj meri nestali sa ulica zbog straha od zaraze – i kao rezultata vladinih mera u borbi protiv pandemije.

Prošle sedmice libanske vlasti su usvojile mere koje uvode ograničenja u javnom životu uključujući i policijski čas. Vlasti su uklonile glavni kamp demonstranata na Trgu mučenika u Bejrutu u kojem je boravilo oko 60 ljudi. Samo dva dana nakon toga su organizovane male demonstracije u predgrađima libanskih gradova u znak otpora zbog mera izolacije.

U Bejrutu su se suprotstavili policijskom času uzvikujući "Želimo da jedemo, želimo da živimo". U libanskom Tripoliju, drugom po veličini gradu u zemlji, demonstranti su izašli na ulice u auotomobilima i na skuterima uzvikujući: „Bolje umreti od koronavirusa nego od gladi.“

Mnogi aktivisti širom regiona odbijaju da napuste proteste zbog pandemije.

Do kraja

Poèetak marta u Bejrutu/ EPA-EFE/NABIL MOUNZER

U Iraku je koronavirusom zaraženo preko hiljadu osoba, 64 su preminule usled komplikacija. Vlasti u toj zemlji su obustavile javni život. Manje je i protesta. Nekoliko protestnih kampova i dalje postoji iz straha da bi, ako odu kućama, to bio kraj protestnog pokreta. Mnogi demonstranti su u okviru kampova razvili sopstvene mere borbe protiv zaraze.

"Ako napustimo Trg oslobođenja, snajperisti i snage bezbednosti će preuzeti trg i pokret će nestati", kaže Alkasim Ahmed, mladi bagdadski novinar koji učestvuje u protestima.

Od oktobra je ubijeno više od 600 osoba, mnogi od njih tokom sukoba sa vladinim snagama. Pre pandemije iračka vlada se borila sa demonstracijama protiv korupcije, nedovoljnog pristupa osnovnim uslugama i nepotizma u zemlji u kojoj svaka konfesija ima svoju klijentelu.

"Šest meseci nastavljamo uprkos smrti, mecima i suzavcu, tako da možemo i narednih šest meseci dok se ne završi epidemija", kaže Ahmed.

Irački zdravstveni sistem je decenijama opterećen sankcijama i nedovoljnim finansiranjem te je virus samo dodatno opterećenje. Sa rekordno niskim cenama nafte, koja je jedan od glavnih izvora finansiranja države, Irak se suočava sa neizvesnom budućnošću.

"Ovi problemi će naterati ljude da izađu na ulicu u većem broju nego pre", kaže Ahmed. "Ranije je društvo bilo podeljeno između onih koji podržavaju demonstrante i onih koji ostaju kod kuće, ali uskoro će oni uvideti zašto mi protestujemo i pridružiti nam se."

Profitiranje od epidemije

U Alžiru pandemija takođe ostavlja posledica na demonstrante. Čini se da vlasti koriste pandemiju kako bi namerno utišale nesaglasja.

Prošle godine su masovne demonstracije protiv korupcije i vladajuće elite dovele do svrgavanja sa vlasti dugogodišnjeg lider Abdelaziza Buteflike i prevremenih predsedničkih izbora koje su pratile neregularnosti. Uprkos nekim političkim ustupcima vlasti, demonstracije su održavane svakog petka do prošlog meseca.

Alžirske vlasti ne samo da su polovinom marta zabranile okupljanja, nego su i iskoristile priliku i uhapsile nekoliko opozicionara, aktivista i novinara. Među njima su poznati opozicioni političar Karim Tabu i reporter Kalid Draren, koji radi za međunarodnu organizaciju "Reporteri bez granica".

"Reporteri bez granica" i druge organizacije koje se bore za slobodu medija su zbog toga saopštili da alžirske vlasti koriste epidemiju da bi se obračunale sa nezavisnim novinarstvom.

No hapšenja nisu zaustavila pokret. U video-snimku poznatih alžirskih aktivista o virusu, jedna osoba podiže plakat na kojem piše: „Zaštitite se tako da revolucija ima budućnost.“