Stvarni brojevi i mnogo strašniji: Višestruko više obolelih i umrlih od koronavirusa?

Broj zaraženih u svetu mogao bi biti višestruko veći od zvaničnih podataka. Negde nedostaje testova, ili vlasti kriju informacije, ili su preopterećeni sistemi.

Izvor: B92
Podeli
EPA-EFE/MATTEO CORNER
EPA-EFE/MATTEO CORNER

Siliji Bertuleti bilo je potrebno 11 dana paničnih poziva telefonom da ubedi doktora da obiđe njenog 78-godišnejg oca Alesandra, koji je goreo u groznici i borio se za dah.

Kada je stigao u veče 18. marta, već je bilo prekasno. Alesandro Bertuleti proglašen je mrtvim u 1.10 sati ujutru 19. marta, deset minuta pre nego što je hitna pomoć, pozvana satima ranije, stigla. Jedini lek koji mu je prepisan ranije preko telefona bio je blagi protiv bolova, i antibiotik široke namene.

"Moj otac je ostavljen da umre sam, kod kuće, bez pomoći", rekla je Silija Bertuleti (48) i dodala: "Bili smo naprosto napušteni. Niko ne zaslužuje takav kraj."

Intervjui sa porodicama, doktorima i medicinskim sestrama u Lombardiji pokazuju da slučaj Bertuletija nije jedini, da je broj onih koji umiru kod kuće bez pomoći u porastu i da telefonske konsultacije nisu dovoljne.

Rojters je pozvao Bertuletijevog lekara, koji je odbio da mu bude objavljen identitet, ali je kroz suze rekao da su lekari prisiljeni na užasne odluke. Naveo je da primaju između 300 i 500 poziva dnevno i da je pokrivao bolesnog kolegu.

"Morao sam da napravim selekciju. Nisam mogao da posećujem one sa kašljem i temperaturom, samo ozbiljnije slučajeve."

Samo u Bergamu, prema poslednjim podacima smrtnih slučajeva, prava smrtnost bila bi dvaput veća od one kojom se beleže samo umrli u bolnicama, 2.060.

Traje globalna bitka da se sačuvaju životi i za respiratore, a neki doktori kažu da se nedostatak primarne zdravstvene zaštite takođe pokazuje kao štetan, jer lekari ne mogu ili neće da dođu u kućnu posetu.

"Ono što je dovelo do ove situaicije je da mnogi porodični doktori nisu posećivali svoje pacijente nedeljama. I ne mogu da ih okrivim, zato što su tako spasli sopstvenu kožu", kazao je Rikardo Munda, koji radi posao za dva lekara u Selvinu i Nembru, nakon što se kolega zarazio.

Istakao je da bi mnoge smrti mogle da budu izbegnute ukoliko bi ljudi kod kuće dobijjali odgovarajuću negu, ali doktori su preopterećeni, nedostaje im maski i odela kako bi zaštitili sebe od infekcije i obeshrabreni su da ne idu u posete, ukoliko nije apsolutno neohodno.

Bolničkim doktorima dat je prioritet za maske, a porodični lekari ostavljeni su bez njih i nisu mogli da bezbedno posete porodicu.

EPA-EFE/YURI KOCHETKOV
EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

Broj smrtnih slučajeva u nedelju dostigao je 15.887, skoro trećina u celom svetu, ali ima sve više dokaza je čak i ovo umanjen broj za broj onih koji su umrli kod kuće. Istraživanje lokalnih novina Eho Bergama pokazuje da je 5.400 ljudi umrlo u provinciji tokom marta. Ili - šest puta više nego prošle godine. Od toga je 4.500 podleglo koronavirusu, više nego dvostruko u odnosu na zvanične podatke, a u ovo je uvršteno i 600 ljudi koji su preminuli u staračkim domovima uz dokaze koje su obezbedili lekari.

Direktor mrtvačnice u Bergamu rekao je da je više od 50 odsto njihovog posla u protekle dve nedelje skupljanje tela iz domova. Ranije, većina umrlih bila je u bolnicama ili staračkim domovima.

Mnogi komadi slagalice nedostaju širom sveta

EPA-EFE/OLIVIER HOSLET
EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Slika nije cela ni u Hrvatskoj i Sloveniji, koje navodno beleže manje slučajeva nego Srbija, smatra epidemiolog iz Srbije Branislav Tiodorović.

"Te brojke nisu realne i bolje da ništa ne komentarišem. Mislim da ti podaci nisu tačni. Govorimo o dve zemlje koje su u direktnom kontaktu sa Italijom. Bolje da ćutim”, ponovio je Tiodorović.

Širom sveta brojevi su zastrašujući, piše portal Slobodna Evropa. Više od milion zaraženih je zabeleženo, ali - šta ako je stvarni broj još veći?

Testiranje, ili nedostatak testiranja jedan je od glavnih razloga zašto su stvarne razmere pandemije nepoznate. A to ne mora biti greška vlada. Mnogi inficirani ne pokazuju simptome, te tako nisu ni kandidati za testiranje.

Ali mogu postojati i drugi problem sa podacima, naime, moguće je da neke vlade remete podatke kako bi umanjile veličinu problema na domaćem terenu, u svojim zemljama.

Američki mediji su 1. aprila izvestili da zvaničnici SAD veruju da je Kina prikrivala razmere zaraze koronavirusom u zemlji – zvaničnici su brojeve u Kini nazvali “lažnim”.

Kao i Kina, Iran je teško pogođen pandemijom kovida 19. Kao i na Peking, sumnja se i na Teheran da je manipulisao sa brojevima kako ne bi prikazao stvarno stanje.

Postavlja se pitanje i oko relativno malog broja slučajeva u Rusiji.

Dok neke vlade minimalizuju probleme kod kuće, možda zaostaju u minimalizovanju razmera pandemije drugde.

Što više testiranja bude bilo, to će države više moći da umanje širenje pandemije, kako tvrdi Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Ali da li to znači da su infekcije u porastu? Ne nužno. Stručnjaci kažu da više testiranja može objasniti, makar delimično, povećane brojeve inficiranih.

Podaci iz Sjedinjenjh Država pokazuju da je broj potvrđenih slučajeva kovida 19 u porastu od kada se poboljšalo testiranje.

Kao što je Atlantik objasnio u članku objavljenom 26. marta:

“Da li SAD trenutno prolaze kroz povećan broj zaraženih koronavirusom, ili uvećan broj testiranja na koronavirus, ili je u pitanju i jedno i drugo? Odgovor bi trebalo da zvuči poznato: Još ne znamo, i trebaće vremena pre nego što budemo znali.”

Dok su SAD povećale broj testiranja, Indija je krenula drugim putem.

Nju Delhi je odbio da proširi testiranje na koronavirus uprkos kritikama koje ukazuju na to da limitirano testiranje može ostaviti nedetektovane slučajeve kovida 19 u drugoj državi sveta po broju stanovnika.

Od 2. aprila Indija – zemlja sa gotovo 1,4 milijarde stanovnika – ima svega 2.000 prijavljenih slučajeva kovida 19 i 58 umrlih od posledica zaraze, prema navodima centra za praćenje koronavirusa Džon Hopkins.

Tihi prenosioci

 EPA-EFE/Eliseo Trigo
EPA-EFE/Eliseo Trigo

Ali čak i ako vlade imaju sredstva i spremne su da testiraju, još ostaje nejasno ko treba da bude testiran, piše RSE.

To je zato što ne reaguju svi isto na koronavirus.

Jarmila Razova, vodeća češka ekspertkinja za higijenu, rekla je za češke medije 2. aprila da i do 40 posto ljudi koji imaju koronavirus ne moraju pokazivati simptome.

Strahuje se da ovi, tzv. tihi prenocioci zaraze ojačavaju pandemiju kovida 19.

Kina, u kojoj je izbila zaraza u decembru, prijavila je svega 82.000 slučajeva i 3.300 smrti, prema podacima koje sakuplja Univerzitet Džon Hopkins.

Poređenja radi, SAD su prijavile 216.000 slučajeva i više od 5.000 smrti.

Sumnje da kineski brojevi nisu stvarni pomognute su delimično gomilanjem na hiljada urni sa posmrtnim pepelom izvan pogrebih društava u provinciji Hubej, gde je koronavirus prvi put detektovan.

Američki obaveštajci su zaključili u poverljivom izveštaju koji je predat Beloj kući da su Kinezi prikrili pravi obim posledica koronavirusa, rekli su zvaničnici administracije SAD 1. aprila.

Zvaničnici Sjedinjenih Država su odbili da otkriju detalje izveštaja pošto je poverljiv, rekli su samo, prema izveštavanju Blumberga, da “izveštavanje javnosti o slučajevima obolelih i smrtnosti namerno je nekompletna”.

Na Bliskom istoku nijedna zemlja nije teže pogođena od Irana. Islamska Republika je prijavila oko 47.500 slučajeva i više od 3.000 smrti, prema podacima koje sakuplja Univerzitet Džon Hopkins. Međutim, mnogi sumnjaju da su brojevi koje prijavljuje Iran, ozloglašen po cenzuri i nedovoljnoj transparentnosti, manji od realnih.

Satelitske slike iz sredine marta, kako se čini, pokazuju da se kopaju masovne grobnice u blizini grada Kom, gde se veruje da je izbila epidemija u Iranu.

Sa populacijom od više od 144 miliona, Rusija je prijavila 3.500 potvrđenih slučajeva i svega 30 smrti, prema podacima koje sakuplja Univerzitet Džon Hopkins.

Dok je Rusija hvaljena da izvodi testiranja u ranoj fazi i na relativno velikom broju ljudi, neki stručnjaci kažu da se mali brojevi mogu objasniti, jednim delom, kompletom za testiranje koji je razvila državna laboratorija u sibirskom gradu Novosibirsku, poznata po skraćenom imenu Vektor.

Ruski naučni blog pod nazivom PCR njuz pisao je da je pregledao posebne protokole laboratorijskog testiranja i da testovi detektuju virus samo u slučajevima kada prisustvo virusa prelazi određeni broj uzoraka. Ispostavilo se da test takođe daje veći broj “lažno pozitivnih” od očekivanog.

Moskovska radna grupa za borbu protiv koronavirusa je 23. marta rekla da će protokoli za testiranje biti promenjeni, ali nije jasno da li će ovaj potez uveriti skeptike.

strana 1 od 530 idi na stranu