"Imamo i pacijenta od 41 godinu koji je za respirator. Iz punog zdravlja"

U specijalnoj emsiji "Prva tema" voditeljka Jovana Joksimović razgovara sa Predragom Konom, epidemiologom iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, dr Ivanom Stašević Karličić, direktorkom Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", dr Jagodom Jorgom, specijalistom za ishranu i dr Vladimirom Đukićem, direktorom KBC "Dr Dragiša Mišović Dedinje".

"Rekao bih da je neočekivano i za nas koji se bavimo epidemijama, ipak je iznenađenje ovo što se dešava u Italiji posebno u poslednja dva dana. Bar ja lično očekujem da je došlo vreme za maksimum. I oni su prijavljivali mere socijalnog distanciranja, ali je to zakasnelo. Pitanje je kako bi izgledalo kako bi to izgledalo da se to ništa ne primenjuje. SARS je bio virus koji je pokazao mogućnost globalnog oboljenja, i ipak se pojavio u 26 zemalja a ne u 170, kao i manja stopa umiranja od SARS-a", rekao je epidemiolog Predrag Kon.

Šta se promenilo u odnosu na 6. mart kada je zabeležen prvi slučaj, objasnio je Kon.

"Sve ovo što se očekivalo se dogodilo. Projekcija je bila da to traje maksimum šest nedelja bude i da se gasi. Situacija sa Italijom, oni su u tome šest nedelja, a mi imamo eskalaciju, znači da taj virus ima potencijal koji prevazilazi sva očekivanja. Sa velikom nadom smo čekali toplo vreme, kada virus gubi potencijal prenošenja i ultravioletno zračenje koji onemogućava virusu da opstane u spoljnoj sredini. Isto tako, respiratorni virusi ostaju malo u spoljnoj sredini, tako da je i to sada nepoznanica", dodao je Kon.

Velike su razlilke u odnosu na uobičajeno ponašanje virusa.

"Problem je to što mnogo toga ne znamo. Ovo je i crevni virus. Pitanje koliko se ovo fekalno-oralno prenosi, prljavim rukama", istakao je Kon i dodao da je situacija u Srbiji odstupila od pojedinih predviđanja.

"Mi imamo virus u zemlji i lokalnu transmisiju, imamo preko 300.000 naših ljudi koji su došli, niko nije očekivao taj ogroman priliv. Jedna deo njih je došao ovde da se leči", kazao je Kon.

"Sama činjenica da se to prolongira u Italiji pitanje je koliko će se prolongirati kod nas. Ova treća nedelja je jako važna jer smo preduzeli mere. Od 16. imamo mere javnog okupljanja, zabrane škola, vanredno stanje imamo proglašeno, svakog dana se pooštrava, jer umesto da dobijate očekivano dobijate suprotno. Mi smo očekivali 70.000 da će doći, mi smo dobili 300.000, oni potencijalno šire infekciju. Verovatno bi imali vanredno stanje i da nisu došli, pitanje je da li bi imali policijski čas. Ali, ipak mi smo pričali da će deca umesto da idu u školu ići na fudbal i početi da se druže, što se stvarno i desilo", objasnio je Kon.

U "Prva tema" ukljuèio se i reporter televizije iz helikopterske jedinice MUP-a. U ovom trenutku grad je prazan, a vidljive su samo policijske patrole; Printskrin TV Prva

O vesti da antimalarici pomažu o borbi protiv koronavirusa i da ljudi uzimaju zalihe lekari su saglasni - to ne treba da rade i ne treba da uzimaju antimalarike preventivno. Ako bi bilo čvrstih i jasnih preporuka, kao i za prevenciju gripa, to bi bilo rečeno.

"Imamo pacijenta od 41 godini koji je na korak od respiratora"

Direktor KBC Dragiša Mišović Vladimir Đukić rekao je da je u Srbiji i jedan pacijent nije u penzionerskoj dobi a pri stanju je koje spada u teške.

"Imamo pacijenta u 41 godini koji je granično za respirator. Iz punog zdravlja, bez prethodnih bolesti", rekao je Đukić.

Dr Jagoda Jorga pojasnila je da je statistika da su ljudi starije dobi ugroženiji, ali da ona pomaže medicinskim radnicima, međutim svakog pacijenta mora da posmatra kao 100 odsto, kao poseban slučaj.

"Niko nije imun na virus", zaključila je dr Jorga.

Ona je govorila i o tome da je veoma dobra stvar da hrana i voda nisu direktni putevi prenosa ovog virusa.

"Jako dobra stvar je da voda i hrana nisu putevi prenosa. Ali kada ljudi kinu i kašlju u vazduhu opstaju kapljice. Ako neko kine ili kašlje u vaš tanjir, onda prenosi se. Naš običaj da mama pojede detetu iz tanjira, ludii dele... niko u domaćinstvu ne treba da deli istu čašu i tanjir, posebno kada kažemo da u Sribji nemamo puno domaćinstava sa mašinom sa pranjem suđa. Virus opstaje u kapljicama. Kada odemo na pijacu, pokupujemo voće i povreće, treba da primenimo sve mere i kao i za sve druge crenve infekcije. Postoji 70 odsto crevnih infekcija preko povrća. Sve koje može da se termički obrađuje treba da se obrađuje. Salate treba oprati pod trajnim mlazom hladne vode", preporučuje doktorka Jorga.

Jorga je napomenula da nema virusocidne namirnice, i da narodna verovanja poput pomoći belog luka ne pomažu. Zdravija ishrana pomaže osposobljavanju našeg organizma da se bori sa virusom.

Doktorka Ivana Stašević Karličić napominje da je naracionalnije, u situaciji kada postoje različiti saveti u vezi sa koronavirusom, slušatvi relevantne stručnjake i informisati se iz relevantnih izvora.

"Teško je promeniti navike. Moram da primetim, ne samo da nismo dovoljno disicplinovana nacija, nismo ni dovoljno zdravstveno prosvećena, sad je revolucija prati ruke, povrće...", rekla je Stašević Karličić.

Moguć i nestanak

Prema rečima dr Kona, gledajući ranija iskustva, virus bi mogao čak i da čudnovato nestane.

"Postavlja se pitanje koliko ima i kolika je prenosivost toga. Grip, recimo, u nekim zemljama se vrlo malo beleži. A kada je bila pandemija bila je upravo u tim zemljama jer se nije znalo da uopšte ima. Ovo što je vrlo bitno je da ako se prebaci na južnu hemisferu da je jasno da je pandemija, i to je sada jasno, koronavirus je170 zemalja. Koronavirus može da čudnovatno nstane, kao H2N2, takozvani ruski grip je tako čudnovato nestao. Što se samog virusa tiče da je mutirao to su razmišljanja i teorerisanja.", rekao je Kon.

Na pitanje da li možemo da planiramo letovanje, to jest da li će do toplijih dana biti isključen "alarm" zbog koronavirusa odgovora:

"Mislim da hoće. Ja planiram da idem na letovanje."