Ko je bio Hosni Mubarak?

Bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak preminuo je danas u Kairu u 92. godini života.

Izvor: Tanjug
Podeli
Getty images/Andreas Rentz
Getty images/Andreas Rentz

Pročitajte još:

Umro Hosni Mubarak

Kao četvrti predsednik te zemlje Mubarak je vladao Egiptom u periodu od 30 godina, pre nego što je bio primoran da odstupi 11. februara 2011. godine, nakon revolucije koja se odigrala 25. januara.

Mubarak je bio 24-godišnji pilot vazduhoplovnih snaga kada je vojska svrgla kralja Faruka 1952. godine.

Bio je sin državnog službenika, rođen je kao Muhamed Hosni el Sajed Mubarak u jednom selu u delti Nila, 4. maja 1928. godine, kada je Egipat još bio pod snažnim nadzorom Britanije, koja je kontrolisala Suecki kanal.

Postao je pilot 1950. godine, a deceniju kasnije proveo je više od dve godine u Sovjetskom savezu, obučavajući se za upravljanje bombarderom.

Kada su izraelski ratni avioni u šestodnevnom ratu 1967. godine zbrisali većinu egipatskog ratnog vazduhoplovstva, postavljen je na čelo akademije ratnih vazduhoplovnih snaga, zadužen za obnovu vazdušnih snaga kako bi uzvratio udarac.

Kao šef vazduhoplovnih snaga od 1972, učinio je upravo to, napadajući Izrael 1973. Anvar el Sadat, osnivač Nacionalne demokratske partije (NDP) koji je u fotelji predsednika Egipta nasledio Gamala Abdela Našera 1970. godine, video je u Mubaraku vernog saradnika i postavio ga za svog zamenika 1975. godine.

Rojters navodi da Mubarak nikada nije želeo da bude predsednik, ali je to postao 1981. godine, kada je na vojnoj paradi izvršen atentat na Sadata. Kao predsednik, Mubarak je osamdesetih poslao vojsku da zaustavi pobunjenike, a takođe je poboljšao odnose sa arapskim državama posle Sadatovog mira sa Izraelom.

Egipat je 1989. godine primljen u Arapsku ligu, koja je svoje sedište preselila nazad u Kairo. Američki novac osigurao je da se Egipat nikada ne sukobi otvoreno sa jevrejskom državom, a Mubarak je godinama igrao ulogu posrednika između Izraela i Palestinaca.

Njegova politika je iritirala mnoge na Bliskom istoku.

Nakon što su islamisti Hamasa preuzeli kontrolu u pojasu Gaze, pored Egipta, 2007. godine Mubarak je podržao izraelsku blokadu teritorije.

Mubarakova vladavina bila je obeležena hitnim zakonom koji je vlastima dao ovlašćenja da vrše nasumična hapšenja i teško narušavao ljudska prava. Takođe je proširio ovlašćenja Centralnih egipatskih snaga i Državne bezbednosne službe.

Ovi alati korišćeni su za suzbijanje političke opozicije, posebno islamskih fundamentalista.

Zahvaljujući oštrom stavu protiv islamista i bliskim vezama sa Sjedinjenim Državama, Mubarak je preživeo nekoliko pokušaja atentata, od kojih jedan 1995. godine kada je prisustvovao samitu Afričke unije u Adis Abebi u Etiopiji.

Mubarak je 2005. godine bio pod pritiskom SAD da podstakne demokratiju, pa je dozvolio da se i drugi predsednički kandidati pojave na izborima. Pobedio je sa malom razlikom, a njegov protivkandidat Ajman Nur ubrzo je zatvoren zbog optužbi za falsifikovanje za koje se veruje da su nameštene, piše Idžipt tudej.

Pre toga, Mubarak je tri puta izabran za predsednika.

Tokom svojih 30 godina na toj funkciji, on nije imenovao potpredsednika do 29. januara 2011, kada je odredio bivšeg šefa obaveštajnih službi Omara Sulejmana za potpredsednika, u pokušaju da ugodi demonstrantima. Upravo je Sulejman najavio ostavku Mubaraka u februaru 2011. godine.

Do 2010. godine NDP je na parlamentarnim izborima dobijao 90 odsto mandata, a Muslimansko bratstvo eliminisano je iz zakonodavne vlasti, piše Rojters.

Javno negodovanje koje je usledilo možda se moglo brzo okončati, kao i ranije, da nije bilo iznenadnog uspeha ustanka u Tunisu, samo nekoliko nedelja ranije, što je takođe podstaklo proteste protiv egipatskog vladara.

U početku je Mubarak obraćao veoma malo pažnje na stotine hiljada demonstranata na kairskom trgu Tahrir, tešeći se oklevanjem zapadnih sila zbog opasnosti da izgube vernog saveznika.

Tek kad su njegovi generali počeli da ga napuštaju, a Amerikanci su stali na stranu "volje naroda", odustao je, isprva insistirajući da se povuče tek kasnije, ali je zatim otišao iz Kaira.

"Egipat i ja nećemo se rastaviti dok ne budem sahranjen u njegovom tlu", rekao je.

Uhapšen je dva meseca kasnije. Suđenje je počelo u avgustu 2011. godine, a 2. juna 2012. godine, neposredno pre nego što je kandidat Muslimanskog bratstva Mohamed Morsi pobedio na predsedničkim izborima, Mubarak je doživotno zatvoren zbog zavere protiv demonstranata za ubistvo i poslat u kairski zatvor Tora, a zatim u obližnju vojnu bolnicu Madi, zbog navodnog lošeg zdravlja.

Međutim, u zatvoru je bio kratko, jer je general Abdel Fatah el-Sisi svrgnuo Morsija već sledeće godine. Budući da je Sisi pokrenuo napad na Bratstvo za koje su kritičari rekli da je gori od bilo čega što se moglo desiti pod Mubarakom, slučaj protiv bivšeg predsednika je ukinut 2014. godine.

U novembru 2014. godine Mubarak je oslobođen optužbi za korupciju, kao i za ilegalnu prodaju nafte Izraelu po nepravednim uslovima.

Optužbe za ubistvo demonstranata odbacio je predsedavajući sudija, koji je u obrazloženju presude rekao da nema dovoljno zakonskih osnova da se bivši predsednik optuži.

U oktobru 2019. godine Mubarak se pojavio u 25-minutnom video-snimku koji je postavljen na Jutjub na kanalu pod nazivom "Mubarak arhiva", gde je govorio o svojim sećanjima na arapsko-izraelski rat iz 1973. godine.

Mubarak je tada rekao da omladina mora znati ulogu koju je generacija koja je vodila oktobarski rat igrala da bi izbrisala agoniju poraza i vratila poverenje u egipatske oružane snage.

strana 1 od 553 idi na stranu