Šta će biti sa Asanžom: Da li je spas u Francuskoj?

"Odbrana osnivača 'Vikiliksa' Džulijana Asanža radi na tome da on dobije politički azil u Francuskoj, jer to omogućava Ustav Francuske", izjavio je francuski advokat Erik Dipon Moreti.

Asanž je optužen za seksualno uznemiravanje i silovanje u Švedskoj 2010. godine, zbog čega se od juna 2012. krio u ekvadorskoj ambasadi u Londonu zbog straha od izručenja ovoj skandinavskoj zemlji. Ujutro 11. aprila 2019. godine Asanž je pritvoren na zahtev Sjedinjenih Američkih Država. Sud u Londonu proglasio ga je krivim za kršenje uslova kaucije i osudio ga na 11 meseci zatvora. Saslušanja o izručenju počela su 2. maja.

Američke vlasti su krajem maja saopštile da su Asanža optužile za 17 epizoda kršenja zakona o špijunaži i otkrivanju tajnih informacija. On je ranije optuživan za zaveru u cilju hakovanja kompjutera. U slučaju izručenja Sjedinjenim Američkim Državama Asanžu preti više godina zatvora.

Švedske vlasti su u novembru 2019. godine saopštile da je istraga protiv Asanža prekinuta.

Komesarka SE za ljudska prava: Ne treba da bude izručen

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović ocenila je da osnivač "Vikiliksa" Džulijan Asanž ne treba da bude izručen SAD zbog potencijalnog uticaja tog slučaja na slobodu medija i zabrinutosti za loše postupanje prema njemu.

Mijatovićeva je u saopštenju objavljenom preko svog naloga na Tviteru navela da pažljivo prati događaje vezane za Asanžov slučaj, posebno optužbe protiv njega i zahtev za izručenje koji su uputile Sjedinjene Države vladi Velike Britanije.

Potencijalno izručenje Džulijana Asanža ima implikacije za ljudska prava koji idu mnogo dalje od njegovog pojedinačnog slučaja, navela je Mijatović u saopštenju.

"Optužnica pokreće važna pitanja o zaštiti onih koji objavljuju poverljive informacije radi javnog interesa, kao i onih koji otkrivaju kršenja ljudskih prava. Široka i nejasna priroda navoda protiv Džulijana Asanža i prestupa navedenih u optužnici su zabrinjavajući jer se mnogi odnose na aktivnosti u suštini istraživačkog novinarstva u Evropi i drugde", navela je Mijatović.

Ona je dodala da bi shodno tome dozvoliti izručenje Asanža na toj osnovi imalo "zastrašujući uticaj na slobodu medija" i moglo bi u krajnjem da ometa medije u obavljanju njihovog zadatka kao pružaoca informacija i javnog čuvara u demokratskim društvima.

Dodala je da bi izručenje u okolnostima u kome bi ta osoba bila pod rizikom torture ili nehumanog ili degradirajućeg tretmana bilo suprotno Članu 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Mijatovićeva je podsetila da je specijalni izvestilac UN za torturu jasno rekao da smatra da bi uslovi pritvora u SAD i presuda koja bi verovatno bila izrečena Asanžu predstavljalo takav rizik.

"U svetlu uticaja na slobodu medija i ozbiljne zabrinutosti oko tretmana koje bi Asanž imao u SAD, moja ocena kao komesara za ljudska prava je da on ne treba da bude izručen", napisala je Mijatovićeva i dodala da će nastaviti pažljivo da prati taj slučaj.

Suđenje Asanžu o američkom zahtevu za njegovo izručenje upućenom Velikoj Britaniji treba da počne u ponedeljak, a odluka se očekuje za nekoliko meseci.

Džulijan Asanž nalazi se u zatvoru u Belmaršu, na jugu Londona od kada je uhapšen u aprilu 2019. u ambasadi Ekvadora. Njegovo izručenje traži Vašington, i u SAD mu preti do 175 godina zatvora zbog špijunaže.

Američke vlasti ga terete da je ugrozio stotine njihovih izvora kada je objavio 2010. godine 250.000 diplomatskih depeša i oko 500.000 poverljivih dokumenata koji su se odnosili na aktivnosti američke vojske u Iraku i Avganistanu.

In view of both the #pressfreedom implications and the serious concerns over the treatment Julian #Assange would be subjected to in the United States, my assessment as Commissioner for Human Rights is that he should not be extradited. https://t.co/LsUrTBX2Nb

— Dunja Mijatovic (@Dunja_Mijatovic) February 20, 2020