Konačno će biti poznat broj stradalih 1999. u NATO agresiji?

CEAS je pozdravio inicijativu predsednika Aleksandra Vučića za formiranje komisije koja će utvrditi tačan broj stradalih tokom NATO agresije 1999. godine.

Izvor: Tanjug
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/mbangemann
Ilustracija: Depositphotos/mbangemann

Centar za evroatlantske studije iz Beograda ističe u saopštenju da utvrđivanje tačnog broja stradalih, kao i okolnosti njihove smrti, te procene druge štete, uz razumevanja okolnosti 98-99. jesu preduslovi za kompromisno održivo rešenje kojim bi se formalizovali novi odnosi Beograda i Prištine.

Dodaju i da je to osnov za zdravu i obostrano korisnu saradnju Srbije sa NATO u budućnosti.

Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) pozdravio je inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića po kojoj bi uskoro, odlukom Vlade Srbije, bila formirana komisija koja će utvrditi tačan broj stradalih tokom NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine.

CEAS pozdravlja i najavu da će upravo Vlade Srbije obezbediti i sredstva za njen rad.

"Najavljena vertikalna struktura komisije koja bi trebalo da obuhvata, između ostalih, lokalne policijske stanice, groblja, crkvene parohije, te radne grupe pri nadležnim državnim institucijama poput Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane govore da je namera da se uistinu dođe do što preciznijih podataka", navodi CEAS u saopštenju.

CEAS sugeriše da komisija u svom radu koristi i podatke kojima raspolažu organizacije civilnog društva koje su se bavile ovim izuzetno teškim pitanjem.

CEAS podseća i da od svog osnivanja pre deset godina izražava žaljenje što ne postoji državni zvanični spisak svih žrtava NATO bombardovanja i navodi da je to najmanje što država može da uradi za nevine civile stradale tokom bombardovanja, ali i pripadnike sistema bezbednosti koji su časno izvršavali svoje dužnosti, ne uplićući se u kvalitet ili smislenost političkih odluka koje su dovele do ove tragedije.

"To što su neki tokom bombardovanja, kao pre i posle njega tokom sukoba na Kosovu, činili zločine ne sme baciti ljagu na mnoge druge pripadnike sistema bezbednosti", napominje CEAS.

CEAS navodi i da godinama upozorava da nedostatak državnog popisa poginulih može biti i zloupotrebljavan, i jeste, tendencioznim procenama koje smanjuju ili povećavaju broj poginulih u zavisnosti od željenog cilja manipulacije.

"Podsećamo da se od svog osnivanja, kao redak akter javnog života koji se zalaže i za punopravno članstvo Srbije u NATO ako za to ikada bude artikulisana demokratska većina, borimo i protiv “sugestija” koje neretko dolaze sa političkog Zapada da se „zaboravi prošlost i da se okrene budućnosti", ističe CEAS u saopštenju.

CEAS je naveo i da upravo nedostatak državnog popisa poginulih i nedovršen proces kažnjavanja svih za zločine počinjene nad civilima tokom sukoba na Kosovu smatrao jednim od razloga da se tako - zaboravi i ide napred, ne postupa. "Potrebno je imati što širi unutrašnji i međunarodni konsenzus zasnovan na činjenicama o okolnostima koje su dovele do NATO agresije i njihovim posledicama. Iz njega se ima mnogo toga naučiti u cilju da se takve tragedije nikad ne ponove, ali i da se vodi globalna debata kako ubuduće sprečavati humanitarne katastrofe", ukazuje se u saopštenju.

CEAS ističe i da je neprihvatanje politike zaboravljanja prošlosti i okretanja budućnosti posebno bitno sada kada se Srbija od petooktobarskih promena do danas suočila sa mnogim aspektima svoje odgovornosti i skoro u potpunosti završila svoj deo obaveza saradnje sa međunarodnim sudovima, što, kako kažu, Kosovu tek predstoji.

"Podsećamo da se i dalje ne zna sudbina oko 1500 Srba i drugih nealbanaca koji su stradali u sukobima na Kosovu, te da za zločine počinjene nad njima skoro niko nije nikada osuđen", navodi CEAS.

CEAS dodaje i da se godinama zalaže i da se urade realne procene, u meri u kojoj je to moguće, štete po privredu, infrastrukturu i životnu sredinu i zdravlje građana koje su nastale tokom bombardovanja, te da se u partnerstvu sa političkim Zapadom pristupi njihovoj sanaciji i pomoći Srbiji da se one saniraju, kao i druge posledice zagađenja, koje s bombardovanjem nemaju veze, a sa kojim se Srbija sama neće moći izboriti.

strana 1 od 118 idi na stranu