"CIA znala i ništa nije učinila"

Kako piše "Forin polisi", čiji tekst prenosi RTS na svom sajtu, tokom 1988. godine, poslednjih dana iračko-iranskog rata, SAD su, preko satelitskih snimaka, došli do podataka da će Iran strateški napredovati tako što će iskoristiti rupu u iračkoj odbrani.

Američki obaveštajci otkrili su položaje iranskih trupa Iračanima, svesni činjenice da će ih snage Sadama Huseina napasti hemijskim oružjem, između ostalih i sarinom, smrtonosnim nervnim gasom.

Obaveštajni podaci su uključivali fotografije i mape pokreta iranskih snaga, lokacije na kojima su se nalazila iranska logistika i detalje o protivvazdušnoj odbrani. Iračani su upotrebili sarin u četiri napada početkom 1988. godine, a ti napadi su se oslanjali na američke satelitske snimke, mape i ostale obaveštajne podatke.

Napadi su pomogli da se tok rata okrene na iračku stranu i prisili Iran da sedne za pregovarački sto, čime je politika pomoći iračkoj pobedi doživela uspeh.

Istovremeno, to su bili poslednji u nizu napada hemijskim oružjem koji su trajali nekoliko godina i za koje je znala Reganova administracija.

Američki zvaničnici su dugo negirali da su okretali glavu od iračkih hemijskih napada, tvrdeći da vlada Sadama Huseina nikada nije najavljivala da će upotrebiti takvo oružje. Ali, izjave penzionisanog vazduhoplovnog pukovnika Rika Frankone, koji je bio vojni ataše u Iraku tokom tih napada, navode na drugačiji zaključak.

"Iračani nam nikada nisu rekli da nameravaju da koriste bojne otrove. Nisu ni morali, jer smo to već znali", rekao je Frankone "Forin polisiju".

Prema nedavno objavljenim dokumentima Centralne obaveštajne agencije i intervjuu sa bivšim obaveštajcima poput Frankonea, Sjedinjene Države su imale čvrste dokaze o iračkim napadima hemijskim oružjem još od 1983. godine.

U to vreme, Iran je javno upozoravao na napade hemijskim oružjem i sastavljao je dokumentaciju kako bi to predočio Ujedinjenim nacijama. Tim izveštajima nedostajali su dokazi o umešanosti Iraka, koji su bili deo tajnih dokumenata slanih na adrese najviših zvaničnika američkih obaveštajnih službi.

CIA je odbila da komentariše ove navode.

Suprotno tekućoj raspravi treba li Amerika da interveniše kako bi se zaustavili navodni sirijski napadi hemijskim oružjem, Vašington je pre tri decenije ostao ravnodušan na činjenicu da je Sadam Husein naširoko koristio hemijsko oružje protiv neprijatelja, ali i protiv sopstvenog naroda.

Reganova administracija je odlučila da je bolje dozvoliti nastavak tih napada ukoliko preokrenu tok rata. Čak iako bi bili otkriveni, CIA je smatrala da bi mogla da kontroliše međunarodne osude i bes.

Iz dostupnih dokumenata se može zaključiti da je CIA tvrdila da Iran ne može da dođe u posed čvrstih dokaza o upotrebi hemijskog oružja - iako ih je ta agencija posedovala. CIA je takođe podsetila da je Sovjetski savez koristio hemijsko naoružanje u Avganistanu, bez značajnijih posledica.