"Dodole" za Australiju, stiglo upozorenje za sve

Snažne grmljavinske oluje sa jakom kišom i gradom zasule su pojedine regione Australije, koja gotovo nestaje pred očima sveta u do sada neviđenim požarima.

Oluje su "priskočile u pomoć" vatrogascima, koji se natrpirodnim naporima bore protiv najgorih požara koje je Australija pretrpela do sada.

Međutim, da li će kiša pasti tamo gde je najpotrebnija u narednim danima i da li će je biti dovoljno da se prirodni svet u oblastima opuštenim od požara i sušama bar donekle spase - videćemo.

Do sada nije bilo dovoljno kiše da ugasi požare, dok su pljuskovi sa grmljavinom u nekim oblastima izazvali nove probleme.

Vlasti su zabrinute i da bi masovne padavine mogle da dovedu do snažnih poplava, jer su godine suše neke regije toliko osušile da kiša jednostavno klizi sa zemlje. Zbog ogromnih požara izgoreo je i deo vegetacije koji bi normalno upio padavine.

Služba za vanredne situacije države Viktorija objavila je na Fejsbuku nekoliko slika na kojima se vidi šteta od oluje, uključujući rupu duboku 4 metra koja se otvorila pored puta. Delove Melburna pogodilo je čak 77 milimetara kiše, uzrokujući poplavu i određenu štetu, saopštile su u četvrtak lokalne vlasti.

Oluje su takođe pomogle vlastima da se bore sa vatrenom stihijom. Ruralna vatrogasna služba Novog Južnog Velsa saopštila je na Tviteru u četvrtak da "iako ova kiša neće ugasiti sve požare, sigurno radi ka njihovom obuzdavanju".

Relief is here for a number of firefighters working across NSW. Although this rain won’t extinguish all fires, it will certainly go a long way towards containment. This footage was captured down at the Good Good Fire burning near Cooma. #nswrfs #nswfires pic.twitter.com/fxV9u2hN6K

— NSW RFS (@NSWRFS) January 16, 2020

Vatrogasna služba Novog Južnog Velsa je ranije tokom sedmice objavila da bi, ukoliko bi se prognoze koje najavljuju kišu obistinile, da bi to bila "panakeja (lek za sve) za vatrogasce u regionu".

U grčkoj mitologiji Panakeja je bila boginja univerzalnog isceljenja. Verovalo se da je samo ona umela da napravi napitak za lečenje svake bolesti.

"To bi bili svi naši božićni, rođendanski, verenički, svadbeni i maturski pokloni ujedinjeni u jedno", navedeno je u ponedeljak na Tviteru. "Držite palčeve."

Roads are blocked, paddocks are lakes and dams are full! #NSW #rain #boggabri #gunnedah @abcnews pic.twitter.com/KBkIAqzw6X

— Dale Drinkwater (@DaleDrinkwater) January 16, 2020

EPA-EFE/SCOTT BARBOUR

Šta znamo do sada:

- Najmanje 28 osoba je poginulo u požarima širom Australije

- Samo u državi Novi Južni Vels više od 3.000 kuća je uništeno ili oštećeno

- Znatne količine flore i faune jedinstvene za Australiju spaljene su ili ubijene. Jedna grupa ekologa procenila je da je širom zemlje nestalo milijardu životinja.

- U nekim gradovima je ponestalo vode, dok su neki potpuno nestali u plamenu

- Veliki gradovi poput Sidneja i Melburna, iako pogođeni, pošteđeni su najteže štete. Kiša je uspela da u manjoj meri očisti vazduh uprljan maglom i gareži u ova dva grada. Dim je već uticao na teniski turnir Australijan open u Melburnu, a zvaničnici su otkazali neke od treninga. Slovenka Dalila Jakupović bila je primorana da se povuče nakon problema sa disanjem.

Weather in extremes, heavy smoke on Tuesday, 37 degrees on Wednesday morning and now heavy rain in Melbourne during #AusOpen pic.twitter.com/rRtinwozMz

— Maarten IJzerman (@maartenijzerman) January 15, 2020

"Stigao je trenutak krize"

"Stigao je trenutak krize", upozorio je ser Dejvid Atenboro, slavni prirodnjak i dokumentarista, koji je u intervjuu za BBC njuz istakao da "odlažemo stvari godinu za godinom" kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena.

"Dok vam ovo govorim, gori jugoistočna Australija. Zašto? Zato što je temperatura na Zemlji u porastu", rekao je on.

Dejvid Atenboro, koji je ovim intervjuom otvorio godinu dana specijalnih reportaža na temu klimatskih promena, rekao je i da je "očigledna budalaština" to što neki političari i komentatori tvrde da australijski požari nemaju nikakve veze sa zagrevanjem sveta.

"Znamo savršeno dobro", rekao je on, "da se iza zagrevanja planete krije ljudska aktivnost".

"Mi moramo da shvatimo da ovo nije igra. To nije samo vođenje slatke male rasprave koja će biti rešena kompromisima. Ovo je hitan problem koji mora da bude rešen i, štaviše, znamo kako to treba da se uradi - u tome je najveći paradoks, odbijamo da preduzmemo korake za koje znamo da moraju da se preduzmu", rekao je Dejvid Atenboro.

On je saopštio da emisije gasova koje zagrevaju planetu - od elektrana i fabrika, preko vozila i poljoprivrede - moraju skoro da se prepolove do 2030. godine, a umesto toga, dešava se upravo suprotno. Ispuštanje tih gasova i dalje je u porastu umesto da opada, a ključni gas, ugljen dioksid, trenutno je u atmosferi na nivou daleko iznad bilo čega doživljenog u ljudskoj istoriji.

Ova godina smatra se ključnom prilikom da se preokrene trend klimatskih promena.

Povećanje od više od 1,5 stepeni značilo bi da će plavljenje obala, toplotni talasi i šteta po koralne grebene postati još veći.

Najnoviji podaci ukazuju na to da se svet već zagrejao za nešto više od jednog stepena, a kako stvari sada stoje, dalje zagrevanje deluje neizbežno.