Stepen istorijskog revizionizma u Hrvatskoj među najvišim u EU

U izveštajku se navodi da je tokom prošle godine zabeleženo nekoliko nasilnih napada na hrvatske Srbe i da zvanični Zagreb nije snosio posledice za nezakonito i nasilno postupanje sa migrantima.

Hrvatska, ističu, nije snosila posledice evropskih institucija, iako je nezakonito i nasilno vraćala migrante u BiH i Srbiju, kršeći pritom zakone EU o izbeglicama i ljudskim pravima.

"Uprkos verodostojnim izveštajima tokom godine o nezakonitom i nasilnom vraćanju migranata u Bosnu i Srbiju, kršeći EU zakon o izbeglicama i ljudskim pravima, Hrvatska nije snosila posledice institucija EU", piše HRW u izveštaju o ljudskim pravima u Hrvatskoj.

U izveštaju se dodaje da je i hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović za švajcarsku televiziju "potvrdila povremenu upotrebu sile, ali je kasnije povukla svoje komentare".

Prema podacima hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova, na koje se poziva HRW, u prvih osam meseci 2019. godine zabeleženo je 11.813 novih migranata i azilanata, uglavnom iz Avganistana, Pakistana i Turske, što je 8600 više u odnosu na isti period 2018.

U istom razdoblju 974 osobe zatražile azil, a vlasti su odobrile 71 zahtev za azilom, od čega i 13 iz 2018.

Hrvatska je izvestila da je na svojim granicama blokirala ulazak 9487 ljudi u prvih osam meseci ove godine, stoji u izveštaju. Uprkos tome što su međunarodna tela dosledno preporučivala Hrvatskoj da omogući podršku u zajednici svim ljudima s invaliditetom koji se trenutno nalaze u ustanovama,

Ministarstvo socijalne politike izvestilo je u januaru da je 4216 odraslih ljudi smešteno u 1481 udomiteljsku porodicu.

U julu prošle goine Hrvatska je ratifikovala Deklaraciju o sigurnim školama kojom se obavezuje na suzdržavanje od vojne upotrebe škola u ratovima. Po rečima dečjeg ombudsmana, romska deca su najugroženija grupa u prošloj godini sa ograničenim pristupom uslugama, skupina u 2019. godini, s ograničenim pristupom uslugama, zaključuje se u izveštaju.

U periodu između januara i septembra 2019. godine, nevladina organizacija Documenta zabeležila je 39 predmeta ratnih zločina protiv 59 optuženika pred sudovima u Hrvatskoj, stoji u izveštaju. U istom razdoblju, 15 osoba je osudjeno za ratne zločine, uključujući i jednu za seksualno nasilje.