Čime preti Iran?

Iran je najvio osvetu nakon ubistva generala Kasema Sulejmanija u američkom napadu. BBC analizira kolika je zapravo pretnja Irana sudeći po vojnim kapacitetima.

Izvor: M. Ro.
Podeli
EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH
EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH

Pročitajte još:

Trodnevna žalost u Iranu - zvaničnici najavili odmazdu

Zbog pretnji Irana izraelska vojska i ambasade pojačale pripravnost

Tramp žestoko kritikovao Obamu, ali je on taj koji je "pritisnuo dugme"

Ko je ubijeni Inženjer - Sulejmanijeva desna ruka FOTO

Veličina vojske

Procenjeno je da je u iranskoj vojsci 523.000 aktivnog osoblja u različitim funkcijama, prema Međunarodom institutu za strateške studije. To uključuje 350.000 njih u redovnoj vojsci i 150.000 članova Islamske revolucionarne garde. Njih 20.000 je u mornarici, a iz ove grupe patroliraju u Ormuskom moreuzu, mestu više sukoba, uključujući i one u kojima su zaplenjeni strani tankeri. Islamska revolcionarna garda takođe kontroliše jedinicu Badidž, volontersku snagu koja pomaže da se suzbiju unutrašnji sukobi. Ova jedinica potencijalno može da mobiliše više stotina hiljada osoblja, piše BBC.

Islamska revolucionarna garda (IRCG) ustanovljena je pre 40 godina da brani islamski sistem u Iranu i osamaostalila se kao velika vojna, politička i ekonomska sila.

Uprkos tome što ima manje trupa u regularnoj vojsci, smatrana je za jednu od najautoritativnijih u Iranu.

Operacije van zemlje

Elitna jedinica Kuds, koju je vodio general Sulejmani, sprovodi tajne operacije na međunarodnom planu za IRCG i izveštaje podnosi vrhovnom vođi Irana, ajatolahu Aliju Hamneiju. Veruje se da ima 5.000 članova.

Jedinica je poslata u Siriju, gde su savetovali snage lojalne Bašaru el-Asadu i šiite.

U Iraku su podržavali dominantno šiitske paramilatarne snage koje su pomagale u pobedi nad grupom Islamske države.

Ipak, SAD tvrdi da je Kudska jedinica imala veću ulogu u finansiranju, treniranju i obezbeđivanju oružja i opreme organizacijama koje je Vašington označio kao terorističke na Bliskom istoku, poput Hezbolaha u Libanu i palestinskom Džihadu.

Ekonomski problemi i sankcije naškodili su uvozu oružja u Iran, koje je relativno malo u odnosu da druge zemlje u regionu. Vrednost uvoza u oblasti odbrane između 2009. i 2018. godine je jednaka 3,5 odsto uvoza Saudijske Arabije u istom periodu, prema podacima Međunarodnog insituta za mirovne studije u Stokholmu.

Većina uvoza Irana je iz Rusije, a ostatak je iz Kine.

Da li Iran ima rakete?

EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH
EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH

Da, rakete su glavna dika vojske, s obzirom na manjak vazdušnih snaga u poređenju sa rivalima poput Izraela i Saudijske Arabije.

Ministarstvo odbrane SAD u izveštajima navodi da je Iran po pitanju raketa najveća snaga Srednjeg istoka, obuhvatajući rakete pretežno kratkog i srednjeg dometa. Takođe, navodi se da Iran testira svemirsku tehnologiju koja bi omogućila razvoj interkontinentalnih raketa.

Razvoj poslednjih zakočio je nukelarni sporazum iz 2015. godine, navodi kraljevski analitički centar Rusi. Ali, dodaje se da je to možda i prekinuto s obzirom na nepouzdanost tog dogovora.

U svakom slučaju mnoge mete u Saudijskoj Arabiji i Zalivu mogle bi da budu u dometu trenutnih iranskih raketa, potencijalno i u Izraelu.

U maju prošle godine, SAD je poslao Patriot, antiraketni odbrambeni sistem na Srednji istok usled povećanja tenzija sa Iranom.

Nekonvencionalno oružje

EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH
EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH

Uprkos godinama pod sankcijama, Iran je razvijao dronove.

U Iraku, iranski dronovi su korišćeni od 2016. godine u borbi protiv Islamske države.

Iran je, takođe, ulazio dronovima sa naoružanjem u vazdušni prostor Izraela iz baza u Siriji, prema centru Rusi.

U junu 2019. Iran je oborio nadzorni dron SAD, tvrdeći da je narušio njihov vazdušni prostor u Ormuskom zalivu.

Drugi aspekt iranskog programa dronova je to što ih rado prodaju i šalju svojim saveznicima i zastupnicima u regionu, smatra Džonatan Markus, Bi-Bi-Sijev dopisnik za odbrambena i diplomatska pitanja.

U 2019. dronovima i raketnim napadima oštećena su dva ključna saudijska naftna postrojenja. I SAD i Saudijska Arabija to su povezale sa Iranom, iako Teheran demantuje.

Sajbernapadi

Nakon velikog sajbernapada 2010. godine na iranska nuklearna postrojenjam zemlja je počela da razvija sopstvene kapacitete u sajberprostoru.

Prema vojnom izveštaju SAD, meta Irana bile su vazduhoplovne kompanije, kompanije koje se bave energetikom i prirodnim resursima i firme za sajberšpijunaže širom sveta.

Takođe, u protekloj godini Majkrosoft je saopštio da je hakerska grupa iz Irana povezana s tamošnjom vlašću, ciljala američku predsedničku kampanju i pokušavala da provali u račune zvaničnika vlade SAD.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 573 idi na stranu