Da li će Zagreb biti "pošten posrednik" između EU i Zapadnog Balkana

Mada su njeni prioriteti, kako je najavljeno u Zagrebu, "Evropa koja se razvija; koja povezuje; štiti i koja je lider na globalnom nivou", očekuje se da bi mogla da bude "pošten posrednik" u razgovorima o budućnosti politike proširenja i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Predsedavanje Savetu EU i radnim telima Unije podrazumeva planiranje, iniciranje i koordinaciju rada među zemljama članicama tokom perioda od šest meseci, a to u slučaju Hrvatske znači koordinisanje zemalja članica u rešavanju kompleksnih izazova ko što su Bregzit, razgovori o budućnosti Evrope, usaglašavanje novog evropskog budžeta, ali i sve komplikovaniji odnosi na globalnoj sceni...

"Naše predsedavanje EU dolazi u prelomnom trenutku za Evropu i ceo svet. Kriza multilateralizma, nova trka u naoružanju, klimatske promene i rastuća teroristička nesigurnost obeležiće šest meseci našeg mandata, kao i činjenica da ćemo predsedavanje preuzeti na samom početku novog petogodišnjeg razdoblja Unije", smatra premijer Hrvatske Andrej Plenković.

I dok niko ne očekuje od najmlađe zemlje članice da bude presudni faktor u tako velikim strateškim pitanjima, naglašava se mogućnost da bi upravo Hrvatska mogla da bude "pošten posrednik" u razgovorima o budućnosti politike proširenja i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Jer, pored jačanja integracija, EU očekuje da se u prvoj polovini godine postigne dogovor i oko nove metodologije pristupanja Uniji.

Kulminacija ovih razgovora trebalo bi da bude samit EU Zapadni Balkan, koji će Hrvatska početkom maja organizovati u Zagrebu.

"Jugoistok Evrope je jedan od prioriteta hrvatskog predsedavanja Evropskom unijom u prvoj polovini naredne godine, jer te zemje zaslužuju evropsku budućnost", poručio je ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman.

Hrvatska se pred kraj 2019. godine povukla iz debate koja se među zemljama članicama vodi oko nastavka politike proširenja, što hrvatski zvaničnici objašanjavaju činjenicom da, kao buduća predsedavajuća članica i "pošten posrednik", ta zemlja ne bi trebalo da se "svrstava" niti u jednu grupu koja je do sada predložila svoje viđenje moguće promene metodologije pristupanja.

Umesto toga, iz Zagreba najavljuju da je njihova "vizija" da zagrebački samit 2020. godine da "mapu puta" za region Zapadnog Balkana za narednih 10 godina.

"Samit u Zagrebu 2000. godine, koji je održan tokom predsedavanja Francuske Savetom EU, dao je mapu puta za narednih 10 godina politike proširenja. Očekujemo da samit u Zagerbu posle dve decenije da mapu puta za region za narednih 10 godina", rekao je ministar regionalnog razvoja Hrvatske Marko Pavić.

Hrvatska napominje da je kao najmlađa članica EU poslednja prošla kroz proces pristupanja EU i da joj je želja da na tom putu pomogne i Zapadnom Balkanu.

Uslov je, prema rečima zvaničnog Zagreba, da taj put bude kredibilan, a reforme opipljive.

Nakon Hrvatske, 1. jula predsedavanje Savetu EU preuzima Nemačka.

Nemački zvaničnici već su javili da će u interesu Berlina biti da zadrži fokus na Balkanu.