"Britanija bi uskoro mogla postati Razjedinjeno Kraljevstvo"

Nekoliko hiljada demonstranata okupilo se u petak na ulicama najvećeg škotskog grada, Glazgova, pod parolom “Nije moj premijer!“, piše Ivan Fišer za Jutarnji.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/ Alexis84
Ilustracija: Depositphotos/ Alexis84

Misleći pritom na lidera konzervativne stranke Borisa Džonsona.

"Rezultati izbora pokazali su da se pogledi Engleske ne poklapaju s našim i mi ne možemo da nastavimo da radimo no što oni rade, samo zato što smo tehnički u istoj državi", izjavila je Tes Rajli, jedna od učesnica protesta, za škotski separatistički dnevnik "Nešenal".

Preti li Velikoj Britaniji raspad na četiri dela: Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku?

"Ovde sam jer Škotsku stalno ignorišu na svakim izborima i jer je vreme da dobijemo pravo glasa o našoj budućnosti", rekla je Loren Pirson.

Džonsonova stranka je pretrpela težak poraz u škotskim izbornim jedinicama, gde je velika većina glasala za Škotsku nacionalnu stranku, koju predvodi škotska premijerka Nikola Sterdžon.

Škoti su većinom bili protiv "bregzita", a prosečni škotski glasač znatno je bliži idealima EU nego vrednostima za koje se zauzima aktuelna verzija britanske konzervativne stranke. Škoti su otvoreni, liberalni, tolerantni, multikulturalni, željni trgovine s kontinentom i otvoreni prema migracijama.

Novi referendum u Škotskoj?

Građani Škotske pre pet godina izašli su na referendum o nezavisnosti koji je odobrio tadašnji konzervativni premijer Dejvid Kameron. Neposredno pre glasanja, zapretio je Škotima da će Ujedinjeno Kraljevstvo, ako ga Škotska napusti, uložiti veto na budući ulazak Škotske u EU.

Mnogi analitičari veruju da je upravo ta pretnja bila presudna u odluci škotskih glasača da ostanu u Kraljevini, jer su time ostali i unutar EU. Dve godine kasnije, čak 62 odsto Škota glasalo je za ostanak Ujedinjenog Kraljevstva u EU, ali preglasao ih je Vels i siromašni krajevi Engleske.

Više od nezavisnosti, Škoti žele da budu deo EU, a rezultati ovonedeljnih parlamentarnih izbora obećavaju izlazak Britanije iz EU. Škotska premijerka, koja je u izbore ušla obećavajući novi referendum o nezavisnosti, dobila je vetar u leđa izbornim rezultatima i na njemu će sigurno insistirati. Međutim, Boris Džonson neće to dozvoliti, piše "Jutarnji list".

Prema škotskim medijima, Nikola Stardžen će već sledeće nedelje zatražiti da se pravo raspisivanja referenduma o nezavisnosti trajno prepiše na škotski parlament, umesto da je u nadležnosti vlade u Londonu.

Džonson će se protiv škotskog separatizma gotovo sigurno boriti i rukama i nogama.

Njegovo ignorisanje škotskih separatista sigurno će podići napetost i dovesti do talasa većih i intenzivnijih protesta od ovog poslednjeg u Glazgovu. U petak su Škoti marširali s porukom da ne priznaju Džonsonov autoritet. Ubrzo će marširati s porukom da neće odustati od nezavisnosti. Što se Džonson bude više borio protiv toga i kako se klupko "bregzita" bude sve više odmotavalo, to će otpor u Škotskoj biti sve veći.

Ujedinjuje se Irska?

Teško je predvideti da li će škotski protesti postati nasilni i da li će doći do ozbiljnih nereda, ali zato je znatno lakše predvideti šta će se dogoditi u Severnoj Irskoj, gde su probritanski unionisti prvi put u istoriji osvojili manje mesta u parlamentu od proirskih separatista.

Liderka irske nacionalističke stranke Šin Fejn, Meri Lu Makdonald, u subotu je poručila da raste pritisak za raspisivanjem referenduma o irskom ujedinjenju. "’Bregzit‘ je promenio politički profil Irske, u Britaniji i u Evropi. Sve što je nekada bilo sigurno, više nije", rekla je ona.

"Glasači su jasno reagovali na saradnju između stranaka koje su za ostanak u EU, progresivnih stranaka, i to je ponovo pokazalo da je većina na Severu protiv toga da ih budu izvučeni iz EU, protiv bilo kakve tvrđe granice na irskom ostrvu, kao i da žele da zaštite Sporazum Velikog petka i ekonomiju na celom ostrvu", rekla je Makdonaldova.

Sporazum Velikog petka je 1998. doveo do primirja u tinjajućem građanskom ratu u Irskoj i Britaniji nakon više od 30 godina sukoba i više od 3500 ubijenih. Jedan od ključnih delova Sporazuma je i klauzula prema kojoj je Severna Irska deo Ujedinjenog Kraljevstva dok god većina građana Severne Irske i Republike Irske ne odluči drugačije. Ako to toga dođe, vlade u Londonu i Irske dužne su da sprovedu odluku naroda.

U poslednjoj anketi, sprovedenoj u septembru ove godine, 51 odsto glasača Severne Irske bilo je za ujedinjenje s Irskom, dok je 49 odsto bilo za ostanak u UK. Nakon najnovije pobede Borisa Džonsona, koji je u svojim pregovorima s EU jasno dao do znanja da mu je Severna Irska manje bitna od "bregzita", i nakon što su na izborima pobedile stranke koje su za ostanak u EU i za ujedinjenje, nije čudno da je Šin Fejn već pozvao vlade Irske i UK na početak pregovora.

"Naši pregovarački timovi spremni su za početak razgovora s dve vlade i ostalim stranama u ponedeljak", rekla je Makdonaldova.

Za razliku od Škotske, čije zahteve Džonson zakonski sme da ignoriše, zahtev iz Severne Irske mnogo je ozbiljniji zbog mehanizma u Sporazumu koji ga obvezuje. Međutim, ako Džonson pokuša da opstruiše i irsku inicijativu za izlazak iz UK, nacionalistički odgovor u toj regiji mogao bi da bude i mnogo nasilniji od škotskih protesta u petak.

strana 1 od 572 idi na stranu