Britanci izlaze na birališta: Biti ili ne biti

Na njima se ne odlučuje samo ko će upravljati zemljom, već i da li će, kada i kako ona izaći iz Evropske unije.

Glavni rivali na izborima su vladajuća Konzervativna stranka premijera Borisa Džonsona i opoziciona Laburistička partija Džeremija Korbina.

Izbori su raspisani dve godine pre vremena, pošto je na tome insistirao Džonson, premijer manjinske vlade, nadajući se da će osvojiti apsolutnu većinu i izvesti zemlju iz političkog ćorsokaka oko Bregzita.

Džonson navodi da će, ako njegova stranka osvoji većinu, parlament ratifikovati sporazum o Bregzitu koji je on sredinom oktobra postigao s EU i da će nova vlada izvesti zemlju iz EU do 31. januara, kada ističe rok za Bregzit.

S druge strane, Korbinovi laburisti obećavaju da će ponovo otvoriti pregovore s EU o sporazumu o Bregzitu, a potom dati šansu biračima da na referendumu glasaju ili za napuštanje EU pod tim novim uslovima razlaza ili za ostanak u bloku.

Gradjani danas biraju svih 650 članova donjeg doma parlamenta, primenom jednokružnog većinskog sistema - zemlja se deli na 650 izbornih jedinica, a kandidati koji osvoje najviše glasova u svakoj od njih postaju poslanici.

Ankete sprovedene u prethodne tri nedelje pokazuju da konzervativci imaju ubedljivu prednost, ali se njihova prednost smanjuje kako se bliže izbori.

Prema najnovijem istraživanju agencije Jugov (YouGov), koje nije obuhvatilo izborne jedinice u Severnoj Irskoj, konzervativci će osvojiti 339 mandata, što bi im bilo dovoljno da samostalno formiraju vladu, a laburisti 231 mandat, prenosi Gardijan.

Škotska nacionalna partija može prema toj anketi da računa na 35 mandata, Liberalne demokrate na 12, velški nacionalisti na četiri, a Zeleni na jednog poslanika.

Birališta se otvaraju u 7.00 po lokalnom vremenu (8.00 po centralnoevropskom), a zatvaraju u 22.00 (23.00 po centralnoevropskom).