"Spasite hrišćane od verskog čišćenja"

Jedan uporedni, okrutni rat, s rastućim brojem ubijenih i proteranih, odvija se u Nigeriji, najvećoj ekonomskoj sili Afrike, navodi Bernard-Henri Levi. .

Izvor: klix.ba
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/ roger-scardigno
Ilustracija: Depositphotos/ roger-scardigno

To je masakr nad hrišćanima koji svet ne vidi i samo pojedini u SAD-u i Evropi su o njemu govorili, piše prijatelj BiH i Sarajeva, francuski filozof i pisac Bernard-Henri Levi u autorskom tekstu koji je ustupio za portal Klix.ba.

"O svemu me je obavestio nigerijski pentekostalistički hrišćaanin, profesor u Lagosu i direktor nevladine organizacije koja radi na promociji razumevanja između muslimana i hrišćana, dve najveće verske grupe u Nigeriji. Ima 36 godina i svojim karakterom podjeća na Baraka Obamu", počinje svoj tekst Bernard-Henri Levi.

"Da li ste čuli za Fulane? Zvanično, oni su šarmantni pastiri koji, navodno, zbog klimatskih promena sa svojim stadima hode prema jugu u potrazu za novim pašnjacima. Zapravo, oni su islamski ekstremisti novog kova koji su, manje-više, povezani s Boko Haramom. Globalni indeks terorizma rangirao je ovu grupu među četiri najsmrtonosnija džihadistička pokreta - odmah nakon Islamske države, talibana i Boko Harama. Ako mi ne verujete dođite, preklinjem vas. Dođite i vidite", reči su profesora Ikiebea koji mu se obratio.

Bernard-Henri Levi navodi da je, znajući da Boko Haram, ekstremistička grupa ukopana u planine severoistočne Nigerije, ali ne znajući ništa o Fulanima, prihvatio poziv i doputovao u Godogodo.

Tui se kako navodi sreo sa sa lepom ženom Jumai Viktor koja nema jednu ruku. Ipak, kako navodi, činjenicu da nema ruku nije odmah primerio, zbog "njenog specifičnog načina stajanja - bočno".

"Bila je to noć 15. jula. Fulani su došli na svojim motociklima uzvikujući "Alahu Ekber". Palili su kuće i ubili četvoro njene dece. Kada je na nju došao red, primetili su da je trudna, što je među njima izazvalo raspravu: neki nisu hteli da joj stomak bude rasečen pa su napravili kompromis - odseći će njenu ruku, kao što to rade mesari. Počeće sa prstima pa preći na šaku, podlakticu i ostalo. Ona se prisetila događaja bez vidljivih emocija, brzo, gledajući u prazninu, kao da je umesto ruke ostala bez lica. Seoski starešina, koji mi je prevodio njene reči, imao je knedlu u grlu i suze na licu" piše on i dodaje da je nakon toga krenuo prema severu u Adan, u regiju Kagoro, gde je zabeležio priču druge žene Lindije David, koja je preživela masakr.

"U jutro 15. marta u njeno selo je došla vest da Fulani prave nered u njihovoj blizini. Ona se pripremala za odlazak u crkvu, a njen suprug je s drugim muškarcima krenuo na brdo kako bi čuvali stražu. Rekao joj je da sklonište potraži kod sestre u susednom selu. Prve noći probudila ju je buka. Izašla je iz kuće i shvatila da je okružena vatrom. Pokušala je pobeći. Jedan Fulani joj je stao na put, a drugi je zaustavio. Gde god da krene, Fulani su stezali obruč. Iz tame se čuo glas koji joj je na njenom jeziku ponudio pomoć: "Prođi ovuda". Poverovavši glasu biva napadnuta: odsekao je njena tri prsta, posekao je mačetom po vratu i upucao", piše Bernard-Henri Levi u svakom autorskom tekstu.

U tekstu dalje navodi da su je pomislivši da je mrtva ili da umire, polili benzinom i zapalili, a tek nekoliko sedmica kasnije, prekrivena otvorenim ranama, došla je do svoga sela, koje su Fulani sravnili sa zemljom. Tom prilikom su, tvrdi, ubijene 72 osobe, uključujući njenog muža.

Lokalni biskup mu je predočio šablon događaja koji ukazuju, sve više i više, na etničko i versko čišćenje.

"Fulani stižu najčešće noću, bosi, tako da ih niko ne čuje, osim kada nisu na motociklima. Ponekad seljane upozori pas, a ponekad stražar", navodi on reči biskupa i dodaje da "dolaze u stampedu i oblaku prašine, oglašavaju se divljim uzvicima kao da jedni druge žele ohrabriti".

Daliop Salomon Mantiri, prema njegovim navodima, jedan je od retkih advokata koji zastupa žrtve. Mantiri kaže da to nije čudno, jer su čelnici sigurnosnih snaga i paravojski pripadnici Fulana. Starešina iz područja Josa kaže da je "i sam predsednik Buhari, afrička mešavina Erdogana i Muhameda bin Salmana, zapravo Fulani".

Bernard-Henri Levi navodi da se sreo i sa Fulanima.

"Prvi put slučajno, kada smo naišli na barikadu i kućicu u kojoj su bila dvojica muškaraca. Mlađi je nosio kožnu jaknu s ispisanim tekstom na arapskom i turskom".

Prema njegovim tvrdnjama pisalo je "Ovo je zemlja Fulana, sveta zemlja Usmana Dan Fodija, našeg kralja, i vi belci ne možete ući".
Fodio je bio kreator kalifata Sokoto pre 200 godina i čini se da sećanje na njega nije nestalo.

"Drugi susret bio je u selu odsečenom od sveta. Iz kuća su izašla deca i žene pokrivene od glave do pete. Muškarac se pojavio niotkuda i optužio nas da špijuniramo njihove žene u vreme petka kada su muževi u džamiji", kaže on i dodaje da su im tom prilikom rekli da "to Kuran zabranjuje".

"Nosio je majicu sa svastikom i pitao sam ga da li zna da taj simbol takođe nije u skladu s Kuranom. Bio je zbunjen, ali se potom nasmejao i rekao kako je svestan 'nemačkog znaka', ali da misli da su svi ljudi braća, osim nekih koji mrze muslimane", piše Bernard-Henri Levi.

On dodaje i da ih je sreo na pijaci u Lagosu. Kako navodi, najpričljiviji od njih je tom prilikom rekao "da su hrišćani psi i deca pasa, da su to izdajnici koji su preuzeli veru belaca i da za njih ovde nema mesta".

Na kraju svog teksta on kaže da očekuje komentare koji govore da je nasilje sporadično.

"Profesionalni dezinformatori će reći kako je nasilje sporadično i deo 'etničkih ratova' koji postoje širom Afrke. Pretpostavljam da će naći i slučajeve napada na Fulane. Ali na kraju ovog putovanja imam osećaj da sam ponovo u 2007. godini kada se smrt sejala selima Darfura. Još dalje, u Južni Sudan. Ili još dalje - u 1994. godinu i Ruandu", kaže Bernard-Henri Levi i za kraj teksta dodaje:

"Da li ćemo dozvoliti da se u Nigeriji ponovi istorija. Hoćemo li čekati, kao i obično, da tragedija prođe pa da je uočimo? Hoćemo li mirno gledati kako islamski ekstremizam otvara novi front u Africi, tamo gde Abrahamova deca vekovima žive zajedno? To je suština kampanje za spas hriščana Nigerije koju sam pokrenuo".

strana 1 od 572 idi na stranu