Britanci za dva dana na biralištima, izbori u senci Bregzita

Pravo glasa u Britaniji ima 46 miliona glasača, koji odlučuju ko će ući u donji dom parlamenta, koji ima 650 mesta.

Ovi izbori prekretnica su i za aktuelnog premijera Borisa Džonsona, predsednika Konzervativne stranke. Ukoliko izgubi vlast, on bi mogao da ostane upamćen kao britanski premijer sa najkraćim stažom u Dauning stritu 10, gde se uselio u julu ove godine.

Njegovi Konzervativci, inače, već devet godina su na vlasti i trenutno imaju 298 mesta u Donjem domu parlamenta, a Džonson je izjavio da će, ako osvoji većinu, završiti proces izlaska iz EU, odnosno Bregzit, koji je odložen do 31. januara.

Opoziciona Laburistička stranka Džeremija Korbina trenutno u parlamentu ima 243 mesta i na ovim izborima pokušaće da se vrati u kabinet, prvi put posle 2010. godine.

U njihovom fokusu su planovi da se više novca izdvoji za zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i socijalnu brigu, ali i ključne industrijske grane, kao i da se obezbedi pristup besplatnom internetu.

Više od 70 poslanika nije se ponovo kandidovalo zbog "toksične političke atmosfere" vezane za Bregzit.

U parlamentu 35 mesta ima Škotska narodna stranka koja se protivi izlasku iz Unije i želi da Škotska napusti Britaniju i kao nezavisna država (p)ostane članica Evropske unije.

Liberalne demokrate, koje žele da se Bregzit u potpunosti otkaže, imaju 20 mesta u parlamentu.

Na ovim izborima prvi put će zajedno izaći tri manje stranke koje su za EU - Liberalno demokratska, Zeleni i Velška stranka Plaid Kimru (Plaid Cymru), koje su se obavezale da se neće kandidovati jedni protiv drugih za pojedina poslanička mesta, kako bi osvojile što je moguće više glasova.

Prema propisima, maksimalan iznos koji stranka može da potroši na reklamiranje, troškove kampanje i druge troškove je 19,5 miliona funti, odnosno, kako je izračunato, 30.000 funti po poslaničkom mestu.

Poslednji put su izbori u Velikoj Britaniji u decembru održani pre 96 godina, jer je uobičajeno da se glasanje zakazuju tokoma prolećnih meseci, kada je lepše vreme.

Bilo koja stranka koja osvoji većinu može da formira vladu s premijerom iz redova te stranke. Ako nijedna to ne uspe, po pravilu, partija sa najviše osvojenih poslaničkih mesta pokušava da formira manjinsku vladu, a treća opcija je da se stranački lideri dogovore i formiraju koaliciju.