"Odnos prema NATO govori da je BiH podeljenija nego tokom rata devedesetih"

Antić je rekao da ga trenutna situacija u BiH podseća na 19. vek i vreme turskog hatišerifa koji je od poluporažene Srbije napravio državu, a paralelu povlači, ne samo zato što se Srbi sada čvrsto drže Dejtonskog sporazuma, nego i zbog ponašanja srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.

"On je pošao putem koji podseća na Srbiju toga doba, pa je svojom upornošću uspeo da visoki predstavnik od nekog ko smenjuje sa vlasti postane nemoćni čovek čije izveštaje niko ne čita. Dobar je primer i kako se predsednik Srpske tretira u svetu kao da je predsednik jedne države", rekao je Antić za Sputnjik.

Na pitanje kako vidi učestala podsećanja iz Republike Srpske da nezavisnost ostaje mogućnost, Antić kaže da je to dokaz da Srpska zna šta hoće.

Antić navodi da je Dodik prvi put rekao "Hoćemo nezavisnu državu!" kada su pokušavali da ukinu Republiku Srpsku i od tada je to postalo legitimno jer se promenio odnos snaga.

"Kad Dodik kaže da Srpska može izaći iz BiH ne znači i da hoće, ali iako ta izjava ne utiče na dnevnopolitički život, važna je u smislu ohrabrivanja. To je ulaganje u budućnost - čekamo novu raspodelu snaga", navodi Antić i dodaje da ozbiljan napredak predstavlja sama činjenica da takav stav može javno da se kaže i čuje u svetu, čak i u UN.

U tom svetlu, po mišljenju Antića, treba sagledati i zaključke koje je 11. novembra usvojio parlament Republike Srpske u kojim se, između ostalog odbacuju "bonska ovlašćenja" visokog predstavnika, a takođe promoviše pravo Srpske na samoopredeljenje u slučaju dalje razgradnje Dejtonskog sporazuma.

"Te odluke parlamenta Srpske imaju mnogo veću težinu nego što su imale ranije rezolucije i deklaracije koje je donosila Skupština Srbije. Ovde imate pokušaj jedne nacije da nastupi kao branilac i međunarodnog prava, ali i legitimnih demokratskih prava", objasnio je Antić.

Komentarišući ulogu Rusije u BiH, Antić je konstatovao da je Rusija važna zato što je kao posledica njenog uspona prekinut sled događaja u regionu nepovoljan za Srbe, što je, kako je naglasio Dodik uspešno iskoristio.

Sociolog Slobodan Reljić je ocenio da reakcije Zapada na Program reformi, koji je nedavno usvojilo Predsedništvo BiH u okviru dogovora o formiranju vlasti, nagoveštavaju novu retoriku NATO-a prema Srbima.

"Pojavljuje se neki blagonakloni odnos prema Srbima, neka vrsta razumevanja za srpske probleme. Odjednom se stvara klima, javni privid kako između Srba i NATO-a nema nikakvog sukoba. To je pokušaj da se Srbi pripitome", smatra Reljić.

On je uveren da stanje podeljenosti u zemljama regiona najviše i odgovara Zapadu, kome ne odgovara stabilna država, nego taj "poluraspad, napola suverena država, bila to Bosna ili Kosovo".

Reljić je uveren da globalni razvoj događaja u perspektivi može da donese još veće promene za zapadni Balkan i da većina stvari koje se danas doživljavaju kao neprikosnovene nisu takve.

"Ovo je vreme u kome svako ko je u sukobu sa zapadnim mehanizmom treba da ima strpljenja i neprestano radi na jačanju sopstvenih stavova jer u svetu sada to ima ko da čuje", rekao je Reljić.