Šta piše u Makronovom non-pejperu?

Predlog za izmenu metodologije pristupnog procesa francuskog predsednika Emanuela Makrona predviđa sedam faza pristupanja, pri čemu će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi, navodi danas "Blic", koji objavjuje dokument u celosti.

U dokumentu se najpre ponovo potvrđuje neopoziva podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije, a samo uspostavljanjem tešnjih veza sa EU one mogu da se izgrade i konsoliduju u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih društava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja među narodima, navodi se u dokumentu.

"Tešnje veze između Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon sto se Evropska unije reformiše i postane delotvornija i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i drzave kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope", ocenjuje se u dokumentu o kojem su juče diskutovali u Briselu šefoi diplomatija zemalja-članica.

Ističe se, međutim, da se dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao što je Prespanski sporazum), suštinske politčke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne.

Zbog toga je, ističe se u Makronovom "non-pejperu" neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz postovanje pravnih tekovina EU u načelu.

Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolišu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoče s problemima vezanim za migracije i bezbednost, prenosi "Blic".

U prvoj tački dokumenta navodi se da bi obnovljeni pristup trebalo da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje, strogi uslovi, konkretne prednosti i reverzibilnost.

Pregovori bi bili organizovani oko političkih blokova u koje bi se zemlje kandidati za članstvo postepeno uključivali.

"Strogi uslovi radi efikasnog približavanja evropskim normama i standardima tokom dužeg vremena, u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskog i socijalnog preobrazaja; konkretne koristi tokom procesa (kojih u ovom trenutku nema, što sprečava prestanak migracija i stvara teškoće obema stranama), naročito posredstvom povećanja finansijske pomoci; reverzibilan proces kako bi se obezbedio njegov kredibilitet i atraktivnost", navodi se u dokumentu.

Ovaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju.

U tački 1.1 govori se o organizovanju pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unije, a proces pristupanja bi bio više postepen i privlačniji:

"Kada pregovori otpočnu, proces integracije više ne bi bio zasnovan na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko sukcesivnih faza, koje bi obrazovale koherentne političke blokove, a za koje bi EU unapred utvrdila plan, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog pojedinačnog kandidata.

Zatvaranje pregovora treba da odgovara okončanju svake faze, čime bi se otvorila mogućnost za učešće u programima EU, učestvovanje u određenoj sektorskoj politici, i, kada je primereno, uzivanje određene koristi u obliku ciljanog finansiranja.

Da bi se ušlo u sledeću fazu, zemlje bi morale efikasno da poštuju tačno utvrđene kriterijume, koji bi omogućili usvajanje pravnih tekovina EU, ali i njihovu efikasnu primenu, u datim okvirima primene", navodi se u dokumentu.

Kako prenosi "Blic", vladavina prava i osnovna prava bili bi osnovni zahtev od početka pregovora, baš kao što to predviđa princip unutar nacrta za "novi pristup" definisanog u decembru 2011, a to će i ostati u svim segmentima tokom čitavog procesa (sastavni deo kriterijuma za svaku fazu).

Konačan cilj bio bilo bi puno i kompletno pristupanje.

Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje ocekuju na osnovu učešća u toj politici i potrebe da sačuvaju integritet Unije i njihove politike.

Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Research Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa.

Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest warrant (Evopski nalog za hapšenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrašnjem tržištu bolje ostaviti za završnu fazu procesa.

Kriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici.

Oni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava.

Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama.

Odluka o konačnom pristupanju donosila bi se na osnovu poštovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za približavanje na socijalnom planu.
Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati.

Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluže pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih međunarodnih organizacija (Savet Evrope, uključujući i Venecijansku komisiju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU, navodi se u dokumentu.

Pored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć.

Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate.

Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u EU, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama.

Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tenderu iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji.

Princip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, više ne ispunjava određene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze.

Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vraćanja za korak nazad u procesu, pa čak i opšte suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje suštinske vrednosti EU.

U tački dva govori se o strožem političkom upravljanju.

Specifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu.

Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri uključeni u sektorsku politiku.

Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa šefovima država i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajedničkog interesa (zajedničko reagovanje na velike izazove, odnosi sa neevropskim partnerima, saradnja na polju pravosuđa i unutrašnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje).

U tekstu se navode predložene nove faze: 1. Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednost, u okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temama iz odgovarajućih poglavlja - 23. pravna reforma i osnovna prava, 24. pravda, sloboda i bezbednost.

Tu spadaju i dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:

- Učešće u radu Agencije za osnovna prava EU i njenom instrumentu, Sistemu za osnovna prava EU (EFRIS)

- Sporazumi o saradnji sa Jurodžastom (Eurojust) (razmena informacija, uključujući i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika itd).

- Učešće zemalja u pretpristupnoj fazi u rad kontakt-grupe, koja radi na “oglasnoj tabli” postignutih rezultata po pitanju prava

- Ratifikacija i primena relevantnih međunarodnih i evropskih sporazuma

Faza 2 obuhvata obrazovanje, istraživanje i prostor, omladina, kultura, sport, zivotna sredina, transport, telekomunikacije i energija.

Ova faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Transevropske mreže, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istraživanje, 27- Životna sredina

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: -Erasmus+, evropski naučni prostor (mobilnost istraživanja itd) i Horizon Europe, Program LIFE+, povezivanje mreže Europe Facility (CEF) i transevropskih mreža.

Treća faza obuhvata zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i zaštitu potrošača, konkurentnost i odnosi se na poglavlja 19-Socijalna politika i zapošljavanje, 28-Zdravlje i zaštita potrošača, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politika.

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: učešće u industrijskoj politici EU (moguće uključivanje u važne projekte od zajedničkog evropskog interesa ili PIIEC, baterijsko udruženje itd), program za zapošljavanje i socijalne inovacije EU (EaSI), EURES mreža (ili određene aktivnost nove Evropske uprave rada), učešće na određenim sastancima evropskih socijalnih partnera u skladu s temom.

Četvrta faza odnosi se na ekonomske i finansijske poslove, tj. na poglavlja 4-Slobodno kretanje kapitala, 9-Finansijske usluge, 16-Takse,. 17-Ekonomska i monetarna politika, 18-Statistika, 32-Finansijska kontrola.

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Bankarska unija, Unija tržišta kapitala (osim za slobodno kretanja finansijskih usluga odloženih do faze 5).

Peta faza se odnosi na unutrašnje tržište, poljoprivredu i ribolov, odnosno na poglavlja 29-Carinska unija, 1-Slobodno kretanje robe, 2-Slobodno kretanje radnika, 3-Sloboda uspostavljanja i sloboda pružanja usluga, 6-Zakon o preduzećima, 10-Medijsko i informativno udruženje, 11-Poljoprivreda i razvoj sela, 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, 13-Industrija ribolova.

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Carinska unija, učešće u unutrašnjem tržištu nakon efektivnog stupanja na snagu usvajanja pravnih tekovina EU (uključujući i finansijske usluge), Zajednička poljoprivredna politika (CAP); veterinarska i fitosanitarna politika; zajednička organizacija poljoprivrednih tržišta; zajednička politika ribarenja (CFP), ERDF

Spoljni poslovi su šesta faza, tj. poglavlja: 30-Eksterni odnosi, 31-Politika eksterne bezbednosti i odbrane.

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: dogovori o saradnji na konzularnom nivou, uključivanje u odbrambene programe (ERDF, EDA).

Poslednja, 7. faza se odnosi na ostala pitanja, tj. na poglavlja 33-Finansijski i budžetski aranžmani, 34-Institucije, 35-Ostala pitanja

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: potpuno pristupanje.

U tekstu se takođe predlaže da Savet zatraži od Komisije da na osnovu gore iznetih stavki formuliše predloge za definisanje nove metode (organizacije, procedura za donošenja odluka, mehanizama za nadzor, uloge različitih evropskih institucija i članica) pre nego što bude objavljen sledeći paket za proširenje, do januara 2020.

Revidirani pristup procesu pristupanja bio bi primenjen u okvirnom planu za pregovore koji bi trebalo da usvoji Savet prilikom otvaranja pregovora o pristupanju sa kandidatima, navodi se u tekstu koji prenosi "Blic".