"Dezinformacije su ruska taktika, jer nemaju vojnu moć"

Izjava dolazi od Gordona Dugilda iz Biroa za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta na panelu "Rusija je prisutna" koji u okviru Beogradske NATO nedelje organizuje Centar za evroatlantske studije (CEAS).

"Dezinformacije moramo da sagledavamo kao rusko glavno oružje u rušenju Zapada. Moramo da ih tretiramo kao nešto što se javlja kao neka vrsta sporedne predstave koja je deo šireg plana", rekao je Dugild.

Prema njegovim rečima, dezinformacije koje koriste, ne samo Rusija, već i Iran i Kina, kao i mnoge druge zemlje u istoriji, predstavljaju pretnju po društva zato što se smanjuje poverenje u vlade i stvara se destabilizacija u pojedinim zemljama.

"Rusija to koristi kao asimetrično oružje za saveznike NATO-a i članova Evropske unije. Upotrebila je silu protiv Gruzije i Ukrajine, sajber napade protiv Estonije, ali su im dezinformacije glavno oružje. Moramo o tome da razmišljamo kao demokratska društva", dodao je on.

Među dezinformacijama je naveo teorije zavere, lažne optužbe, izbegavanje činjenica i na taj način, kako kaže, oni prave narativ zbog kojeg Zapad stalno mora da bude na oprezu.

"Kada se suočavamo sa kampanjom dezinformacija prvo moramo da se zapitamo o kredibilitetu onog ko šalje poruku, koji su njihovi motivi, pa dokazati da je ta laž - laž", rekao je Dugild.

Dugild je ocenio da ne treba odgovarati na, kako kaže, sve sulude teorije, jer se tako ulazi u "vrzino kolo".

"Nemojte da zagrizete mamac. Ako su stvari previše lude, nemojte da probate da razuveravate ljude. Što se više ponavlja ta suluda priča, ona postaje očigledna. Moramo nekako da se suzdržimo želje da sve opovrgnemo i da se držimo činjenica", rekao je Dugild.

On je dodao da demokratska društva moraju da zaštite slobodu govora i da se bave izvorima dezinfomacija.

"To je naš pristup u Stejt departmentu kada gledamo rusku aktivnost u dezinformacijama u Evropi. Treba da osiguramo da su naše činjenice dokazive i da su kredibilne", rekao je Dugild.

Viši saradnik Američkog saveta za spoljnu politiku Vejn Meri smatra da se Rusija sama urušava unutar sebe, jer vodi politiku koja je izoluje, što utiče na njenu lošu demografsku sliku i ekonomiju.

"Nažalost, i zapadne i moskovske politike su sprečile orijentaciju ka budućnosti Rusije koja bi trebalo da bude evrospka", ocenio je Meri.

On je dodao da su evropske sankcije prema Rusiji transakcione i privremene, a da su američke propisane zakonom i mogu da traju zauvek, ukazujući da SAD danas na Rusiju gleda kao na protivnika.

Predsednik SAD Donald Tramp imao je "niksonovsku" politiku prema Rusiji, ali, kako kaže, ne može da je sprovede zbog sopstvene domaće politike.

"Odnos između SAD i Rusije je, prema mom iskustvu, na najgorem nivou od doba Niksona", rekao je Meri.

On je dodao i da se u pojedinim zemljama Evrope na SAD sve više gleda kao na rivala, te da su neke evropske vlade pokazale da Volstrit vide kao veću pretnju od Moskve.

Viši zvaničnik za Rusiju i Zapadni Balkan u NATO Odeljenju za javnu diplomatiju (PDD) Robert Pščel izjavio je danas da Rusija, između ostalog, investira puno finansijskih sredstava u svoje prisustvo u regionu, i u tom kontekstu spomenuo film "Balkanska međa", koji je nazvao „propagandnom pričom“ o tome šta se dogodilo 1999. godine.

"Prolazio sam pored jednog od bioskopa blizu parlamenta i tu je bio poster za film 'Balkanska međa', koji je 21. marta pušten u distribuciju. To je jedna propagandna priča o tome šta se desilo 1999. godine. To je film koji nije ni preterano popularan, nije ga mnogo ljudi gledalo, ali je u bioskopima od marta. Očito da neko investira u to da bude i dalje u biskopima", tvrdi Pščel.

Predsednik Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac rekao je da su ekonomski odnosi s Rusijom zanemarljivi, a da su donacije sa Zapada u Srbiju nemerljivo veće, te upitao na koji način onda Rusija vrši uticaj u Srbiji.

On je rekao da nije saglasan s time da se uticaj ostvaruje prvenstveno preko velikih novčanih sredstava, već pre, kako je naveo, preko emocija.

"Kada pitate Srbe koju zemlju najveše vole posle Srbije, dobićete verovatno odgovor da je to Rusija. Ali ako pitate gde bi voleli da leče i obrazuju decu, koji sistem da se primeni u Srbiji i koje slobode, reći će - EU, Kanada, Norveška itd", naveo je Šutanovac.

I to je, kako tvrdi, unutrašnji sukob koji ruska strana vešto koristi.

"Da li se radi kroz plasiranje novca u film koji je očigledno državni projekat, ili izradu freske u Hramu Sveti Sava, koji je važan za Srbe. Kad uradite donaciju te freske, više se valorizuje nego da opremite desetine škola, bolnica, domova zdravlja itd", rekao je Šutanovac.

On je naglasio da, međutim, nije to samo pitanje dezinformacija i istakao da su ove godine u Srbiji bili i predsednik i premijer Rusije, a da u februaru dolazi i šef diplomatije Sergej Lavrov, što vidi kao "desant na Srbiju".

S druge strane, podsetio je, poslednji put da se srpski zvaničnik sreo s američkim predsednikom je bilo kada je to učinio bivši premiijer Zoran Đinđić, a potpredsednik SAD je boravio u Srbiji 2014. ili 2015.

"A (predsednik Srbije) Vučić je rekao da će se uskoro 17. put sresti sa Putinom. Tu nema informacije, dezinformacije, to je činjenično stanje. Ako želimo da ga promenimo, moraćemo da angažujemo priljatelje sa Zapada da se malo više anagažuju oko regiona, koji je u izuzetno teškom stanju", rekao je Šutanovac.

On je dodao da Srbija mora da ostane na evropskom putu, ali i da treba da nađe način da sarađuje s Rusijom, pre svega u interesu svojih građana.