Koliko će Meksiko platiti zbog Moralesa?

Hoće li Meksiko trpeti sankcije jer je dalo azil Evu Moralesu, nakon što je on podneo ostavku na mesto predsednika i napustio Boliviju?

Izvor: Sputnjik
Podeli
Ilustracija: Getty images/ Mario Tama
Ilustracija: Getty images/ Mario Tama

Horhe Luis Santa Krus, profesor na Katedri za novinarstvo Univerziteta Anauak Meksiko, smatra da odluka predsednika zemlje Andresa Manuela Lopeza Obradora da primi Moralesa "otvara novi front" u unutrašnjoj politici zemlje.

On podseća da je predsednik Meksika već na meti kritika i da mu ova poslednja odluka nikako neće ići naruku. "Dovesti Eva Moralesa u Meksiko izazvaće zabrinutost ne samo u Partiji nacionalne akcije, već i u privatnom sektoru, kod biznismena. Svojom odlukom da dovede Moralesa u Meksiko on (predsednik) potvrđuje da daje prioritet levičarskoj poziciji", naglasio je Santa Kruz, a prenosi Sputnjik.

S druge strane, profesor nacionalnog autonomnog Univerziteta Meksika Luis Uakuha smatra da su meksičke vlasti uvek naglašavale "čvrst stav protiv državnih udara", a po njegovom mišljenju, "postaje sve očiglednije" da je to što se desilo u Boliviji državni udar.

Ali šta je na spoljnopolitičkom planu?

Horhe Luis Santa Krus smatra da odluka o davanju azila Moralesu može da utiče kako na odnose između Meksika i SAD, tako i na sporazume koji su bili potpisani između dveju država.

U vezi s tim, ekspert je podsetio da se predsednik SAD Donald Tramp nalazi u predizbornoj kampanji i ostavka Eva Moralesa dodaje politički kapital ljudima kojima se ne sviđaju levičarski režimi u Latinskoj Americi.

"Davanje azila Evu Moralesu, nesumnjivo, predstavlja izazov predsedniku SAD. Tramp među džokerima u rukavu za pritisak na Meksiko ima ne samo ratifikaciju sporazuma između Meksika, SAD i Kanade, već i mogućnost uvođenja taksi na meksički uvoz", rekao je on, dodajući da tom treba dodati "pretnju izgradnji zida koji postaje realnost".

Upravo zato, po mišljenju profesora, Vašington pre ili kasnije reaguje na dolazak Moralesa u Meksiko.

Tanjug/Mexico's Foreign Minister via AP
Tanjug/Mexico's Foreign Minister via AP

Ipak, Luis Uakuha na drugi način prilazi tom pitanju. On je podsetio da je tokom svoje istorije Meksiko imao poziciju koja se nije uvek poklapala sa SAD, kao na primer u slučaju sa odnosima s Kubom.

Organizacija američkih država - raskol

Izbori u Boliviji su ponovo pokazali odsustvo jedinstva i poverenja između članova Organizacije američkih država (upravo je ona saopštila o mnogobrojnim prekršajima za vreme poslednjih predsedničkih izbora u Boliviji). Horhe Luis smatra da u Latinskoj Americi postoji očigledan raskol.

Po njegovim rečima, postoje države koje su se pridružile bloku na čelu s predsednikom Donaldom Trampom. Taj blok koji je ekspert okarakterisao kao „cionističko-evangelistički“, ima jako prisustvo u Gvatemali, Hondurasu i Salvadoru. Postoje i takve države, kao što je Venecuela, koje imaju tešnje veze s drugim blokom — globalističkim, s multimilijarderom Džordžom Sorosom na čelu, uveren je on.

Profesor Univerziteta Anauak smatra da je s jedne strane Organizacija američkih država izgubila svoju vlast, pošto nije mogla da „svrgne predsednika Nikolasa Madura u Venecueli“, a s druge strane ona ostaje uticajna, pošto je uspela da utiče na ostavku Eva Moralesa u Boliviji.

Upravo zato je sagovornik Sputnjika okarakterisao Organizaciju kao truli organizam koji još ima snagu zahvaljujući američkoj CIA. Zato će njena sudbina, po mišljenju eksperata, zavisiti pre svega od SAD.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 579 idi na stranu