Pad Berlinskog zida 30 godina kasnije - novi bedemi i podele

Pad Berlinskog zida, koji je delio grad na istočni i zapadni deo, postao je simbol ujedinjenja Nemačke, pada komunističkog režima u toj zemlji i u celom istočnom bloku.

Zid je bio i simbol Hladnog rata, pa je njegovim nestankom srušena i "Gvozdena zavesa" između komunističkog istoka i demokratskog, kapitalističkog zapada.

Evropska unija ubrzo je preuzela politiku ujedinjenja kontinenta, a svet je poneo "talas optimizma".

Ipak, okolnosti su se poslednjih godina drastično promenile: Velika Britanija želi da izađe iz Unije, širi se bauk terorizma, migrantska kriza ne jenjava, a iz Evrope stižu sve jači vapaji zbog rastućeg uticaja Rusije i Kine posebno na jugoistoku Evrope.

"Nemojte između Rusije i Zapada izgraditi zid kao što je bio Berlinski", poručio je poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov za britansku agenciju Rojters, uoči tridesetogodišnjice pada Berlinskog zid, čime je ukazao na opasnost od novh zidova koji se dižu širom sveta.

Kada je reč o Nemačkoj, 30 godina kasnije gradovi poput Berlina, Drezdena i Lajpciga beleže razvitak na svim poljima, ali najveći deo nekadašnje Istočne Nemačke, posebno ruralni delovi, ozbiljno zaostaje za standardom zapada zemlje.

Podseća se da je po ujedinjenju nestala industrija istoka, a milioni ljudi su izgubili posao ili se odselili na zapad.

AP upozorava na jaku vezu između uspona desničarskog ekstremizma i kolapsa istočnonemačke ekonomije posle ujedinjenja, što potvrđuje i uspeh desničarske Alternative za Nemačku u tom delu države.

U Saksoniji jačaju i antimigracione grupe i ksenofobija, što se videlo kada je u Nemačku stigao talas izbeglica i kada su se mnogi žalili da vlada izdvaja previše za migrante, umesto da se dovrši reintegracija istočnih Nemaca.

Nemci će obeležiti bad Berlinskog zida i sećanjem da je za 28 godina njegovog postojanja ubijeno najmanje 138 ljudi prilikom pokušaja bekstva preko njega, dok su mnogi koji su uhvaćeni završili u zatvorima.

Analitičari upozoravaju da ne treba zaboraviti zidove koji su ostali ili su tek sazidani - poput onih između Izraelaca i Palestinaca, SAD i Meksika, ali i onih koje u srcu Evrope podiže Mađarska, "braneći" Šengenski prostor - i ističu da barijere nisu nikada bile, niti će biti rešenje za probleme.