U EU besne "ratovi": Osvete, lažna obećanja, bitka za fotelje

Osim toga, jedno od pitanja razdora u Uniji jeste i navodni sukob interesa jednog od lidera EU, ocenjuju evropski mediji.

Baš kada je Evropska unija trebalo da se izgradi kao jedinstveniji blok, njene tri velike institucije, Evropski savet, Evropska komisija i Evropski parlament su oslabile i zaratile jedna sa drugom, piše portal Politiko.

Nakon majskih evropskih izbora, Unija se obavezala da ispuni volju glasača i da se pravovremenom i efikasnom akcijom pozabavi globalnim problemima, kao što su klimatske promene, trgovinski ratovi, digitalna transformacija i migracija.

Umesto toga, 1. novembar, na dan kada je nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo da stupi na dužnost, dolazi i prolazi, a kapacitet EU da deluje, a kamoli da sebe ponovo izgradi, izgleda sve više nedostižno.

Umesto da povedu EU u više integrisanu eru posle Brergzita, tri velike institucije koje moraju da sarađuju da bi blok efikasno funkcionisao bore se između sebe. Kada Fon der Lajenova preuzme dužnost 1. decembra, zabranjujući dalja odlaganja, njen autoritet će biti potkopan sukobima sa Evropskim parlamentom, nesporazumima sa državama članicama i kontroverzom o njenom izboru članova Komisije, ocenjuje Politiko.

Taj portal dodaje da kapacitet EU da ispuni ambiciozne ciljeve koje je sebi postavila nikada nije izgledao manje siguran.

Naglo povećana izlaznost na evropskim izborima u maju pokazala je da sve veći broj građana od EU traži rešenja, ali je glasanje takođe dovelo do veće fragmentacije u Evropskom parlamentu, što znači da će biti teže sastaviti političke koalicije, a da će se politika teže sprovoditi.

Evropska narodna stranka desnog centra i socijalisti levog centra više nemaju većinu zajedno. Pojava liberalne Grupe za obnovu Evrope Emanuela Makrona, ambicioznog centrističkog rivala EPP, kao nezamenljivog trećeg partnera u bilo kojoj proevropskoj koaliciji, poremetila je njihovu udobnu dvopolnost i destabilizovala sistem.

Novi parlament se osvetio odbijanjem tri kandidata za Komisiju, zadajući težak udarac Ursuli fon der Lajen, ali i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, diskvalifikacijom njegove knadidatkinje Silvi Gular.

Izgleda da se mnogi sada više plaše francuske hegemonije u EU posle Bregzita, nego kolektivne nemoći u globalnim poslovima, navodi Politiko. To je loša vest za Ursulu fon der Lajen, koja je imenovana za komesara sa tesnom većinom od devet glasova.

Politiko ocenjuje da će biti teško provući njen vodeći program, takozvani Evropski zeleni dogovor, osmišljen da ubrza tranziciju EU ka ekonomiji sa niskim udelom ugljen-dioksida, kroz frangmentirane, zaraćene institucije, pogotovo imajući u vidu radikalne promene načina živoa, navika i cena koje se nameću građanima i preduzećima.

Britanski Gardijan piše o situaciji u kojoj se našlo najmoćnije telo EU za odlučivanje, Evropski savet, koji će se našao na sudu pod optužbom da nije na adekvatan način postupio povodom navodnog konflikta interesa u kojem se našao češki premijer Andrej Babiš.

Lukaš Vagenkneht, član češkog Senata, rekao je da je pokrenuo tužbu pred Evropskim sudom pravde nakon što Evropski savet, koji čine lideri država članica EU, nije odgovorio na njegovu zabrinutost zbog navodnog sukoba interesa.

Senator je rekao da je Babiš mogao lično da "obogati" sebe glasanjem u Evropskom savetu jer poseduje kompaniju koja prima subvencije EU.

Pravnici EU zaključili su 2018. godine da je premijer-milijarder u konfliktu interesa jer je njegov agro-prehrambeni konglomerat Agrofert imao korist od najmanje 82 miliona evra u donacijama EU samo za tu godinu.

Kao član Evropskog saveta, Babiš ima pravo veta na budžet EU, što mu daje pravo da odlučuje o tome koliko se novca iz subvencija dodeljuje farmama u poređenju sa istraživanjem, navodi Gardijan.

List ističe da su se pregovori o sledećem sedmogodišnjem budžetu EU već pokazali kao teški jer se Unija suočava s godišnjim nedostatkom od 12 do 14 milijardi evra zbog Bregzita, zahtevima za novom potrošnjom, kao i crvenim linijama "štedljivih" klubova država članica koje odbijaju da plate i cent više.

Evropski sud pravde tek treba da potvrdi da li će pristupiti zahtevu Vagenknehta za ubrzanim postupkom, kako bi se omogućilo da presuda bude doneta pre nego što se lideri EU dogovore o narednom evropskom budžetu 2020. godine.