Velika pobeda Grete Tunberg

Posle više od godine od početka njenih inicijativa i nakon njenog govora u Ujedinjenim nacijama otvara se pitanje - da li je postigla svoj cilj?

Ono što Gretu u startu izdvaja od obične tinejdžerke jeste i činjenica da su joj roditelji javne ličnosti - majka operska pevačica Malena Ernan, poznata i po učešću na izboru za Pesmu Evrovizije, a otac glumac Svante Tunberg.

Kako je sve počelo?

Greta je, najpre, tri nedelje štrajkovala ispred švedskog parlamenta i tako počela da privlači pažnju javnosti.

Sada poznata kao najmlađa predvodnica eko-aktivista, u avgustu 2018. godine, pokrenula je, u ovom trenutku već globalni pokret, “Petak za budućnost”.

Tako su se ljudi u gradovima širom sveta pridružili ovom pokretu, te petkom izlaze na ulice sa namerom da skrenu pažnju na štetnost emitovanja ugljen-dioksida, korišćenje fosilnih goriva, odnosno globalnu ekološku krizu.

U aprilu ove godine, prvi protest “Petak za budućnost” održan je i u Srbiji. Začarani krug pohvala i kritika

Ova devojčica izazvala je reakcije pre svega mladih ljudi. Na jednoj strani su oni koji su stali iza nje, pružili joj podršku, a neki od njih svakog petka šetaju “za svoju budućnost”.

Sa druge strane su oni kojima je njen način borbe smetao, čak iritirao, i koji “jednu običnu tinejdžerku” ne mogu da shvate ozbiljno.

"Zvani, a posebno nepozvani su sebi dali za pravo da komentarišu njen nastup, pojavu, ciljeve kojima stremi. Od krajnje pozitivnih komentara koji dolaze od ekoloških aktivista do bivšeg guvernera Kalifornije Arnolda Švarcenegera, pa do gotovo užasavajućih izjava pojedinih javnih ličnosti poput Džeremija Klarksona", govori za B92 Marko Vujić, sekretar Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka.

I kao što to često biva, negativni komentari doprineli su većoj popularnosti širenja njenih govora pa je Greta tu uspela u svojoj nameri: Da se njen glas čuje.

"Dve dijametralno suprotne percepcije kao da su joj pridodale na pažnji i prostoru u medijima. Iz tog razloga, dešava se da su dva dana posvećena izjavama Grete, a dvadeset odjecima na njene izjave", kaže Vujić.

Getty images/ Marcelo Hernandez

"Mali ljudi visoke svesti"

Ipak, očuvanje životne sredine, klimatske promene, kao i čitava planeta, odavno su postali političko pitanje, te je Gretin cilj bio da privuče pažnju svetskih lidera, odnosno onih koji bi mogli da odluče o mogućim promenama.

Uspehom Grete Tunberg može se smatrati to što je govorila na 74. sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. Ona je do Sjedinjenih Američkih Država stigla nakon petnaest dana plovidbe Atlantikom u jedrilici.

Na takav vid puta odlučila se jer on najmanje zagađuje životnu sredinu. Taj potez možemo, u najmanju ruku, smatrati hrabrim.

Ona je u Njujorku imala priliku da skrene pažnju svetskim političkim liderima.

Njen govor u UN preneli su svi svetski mediji, a posle toga su usledile salve komentara, uključujući i osude i pohvale.

Posebna pažnja bila je uperena u predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa. Tramp je poznat po svojoj skeptičnosti kada su u pitanju klimatske promene, te se čini da je Greta želela prvenstveno njemu da se obrati.

Opet se postavlja pitanje – može li šesnaestogodišnjakinja, iz Evrope, imalo da utiče na političke odluke sile kao što je Amerika?

"Jasno je da Greta neće promeniti politiku bilo koje institucije, države, ponajmanje Sjedinjenih Američkih Država i njenog lidera Donalda Trampa", kaže Marko Vujić.

On smatra da je Greta uspela u nečemu što nije bio njen prvobitni cilj.

"Greta je uspela u nečemu što svakako nije bio njen prvenstveni fokus. Animirala je stotine hiljada svojih vršnjaka, širom sveta, u prave velike marševe malih ljudi visoke svesti", govori sekretar Centra za ekološku politiku FPN-a.

Najvažnija misija mogla bi da bude upravo ta, da se ljudima podigne svest o problemima koji se tiču svakog živog bića na planeti.

Ekolog Dijana Šarac takođe smatra da je vrlo teško da ona može da promeni odluke nadležnih i da su to sve vrlo ozbiljni problemi.

Ona je u izjavi za B92 istakla da se ljudi godinama bore da ovim problemima.

"Bilo bi zaista lepo da ona nešto postigne svojim aktivizmom. Ipak, malo je utopijski da jedna devojčica traži promene i izbori se protiv jednog ozbiljnog globalnog problema sa kojim se ljud godinama bore", smatra Dijana Šarac.

Getty images/ Spencer Platt

Poslednjih godina sve se više radi na tome da deca što ranije steknu navike koje će pomoći u očuvanju životne sredine.

Pišu se pesme, snimaju crtani filmovi koji se bave temom ekologije, održivog razvoja, čuvanja planete, kako bi deca, dok rastu, a potom i kasnije, čuvala planetu za svoje potomke.

Tako su na dečjim festivalima, uključujući i dečju Pesmu evrovizije, vrlo često zastupljene pesme sa ovom tematikom.

"Kao neko ko je zaposlen u visokoobrazovnoj insituciji, smatram da je pedagoški senzibilitet izuzetno bitan u finalnom obrazovnom formiranju mladih ljudi. Shodno tome, negativne kritike na račun Grete Tunberg, devojčice od svega 16 leta, ostaviću onima sa manje empatije i razumevanja", kaže Marko Vujić, asistent na Fakultetu političkih nauka.

Getty images/ Sarah Silbiger

Simbol borbe na više frontova

Ono što se mora napomenuti kada se govori o Gretinom načinu izlaganja, i uopšte njenoj pojavi, jeste i činjenica da joj je dijagnostikovan Aspergerov sindrom, jedan od najrasprostranjenijih oblika autizma.

Mediji pišu da pored toga Greta ima i opsesivno-komplusivni poremećaj te se ona i na ove načine izdvaja od “obične devojčice”.

Na to se osvrnuo i Vujić, koji smatra da je to vrlo važno jer daje nadu roditeljima autistične dece.

“Na kraju, najmanje ili gotovo uopšte nepomenuto, jeste da je Greta dala nadu milionima bračnih parova, sa autističnim mališanima. Ona je pokazala sa kojom energijom ta deca mogu uticati ne samo na svoje najbliže okruženje, već i na ceo svet, posvećeno, na momente preintenzivno, ali svakako pozitivno i animirajuće”, priča Vujić.

Greta je tako postala simbol borbe, ne samo za očuvanje životne sredine, nego za pravo da se svačiji glas čuje.

Jedna od poruka postupaka ove devojčice bila bi i da oni koji su, bez svoje volje, često izopšteni iz javnosti, mogu i te kako da skrenu pažnju, u ovom slučaju, ljudima širom sveta.

“Ma kako se rad Grete Tunberg okončao, Nobelovom nagradom ili putem u zaborav, njena velika pobeda za našu planetu jeste plasiranje ideje ekološkog aktivizma u generacije milenijalaca širom sveta”, zaključuje sekretar Centra za ekološku politiku FPN-a Marko Vujić.