Bregzit u limbu

Britanski premijer Boris Džonson pobedio je večeras u jednom glasanju u Parlamentu, a izgubio u drugom.

Izvor: CNN, Beta/AP
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/ Gutzemberg
Ilustracija: Depositphotos/ Gutzemberg

To ga je primaklo cilju o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, ali to je zapravo i garancija da Bregzit neće biti zakazanog dana.

Dobra vest za premijera bila je da su poslanici, prvi put od 2016. godine kada su Britanci odlučili na referendumu da napuste EU, glasali za plan Bregzita, podržavši sa 329:299 predlog zakona o sporazumu o sprovođenju Bregzita koji je Džonson prošle nedelje postigao sa EU.

Ali, nekoliko minuta kasnije poslanici su odbili Džonsonov zahtev za ubrzano razmatranje pojedinosti i usvajanje predloga tog zakona, rekavši da im treba više vremena. To glasanje je prošlo sa 322:308 protiv Vlade.

Džonson je na to odgovorio tako što je povukao predlog zakona iz procedure. A planirao je da ga progura kroz Parlament do četvrtka. Potom je rekao da će "pauzirati" s predlogom tog zakona sve dok EU ne odluči da li će pristati na odlaganje odlaska Velike Britanije.

S istekom roka za Bregzit i dok se britanski političari još svađaju oko uslova odlaska svoje države iz EU, Džonson je bio primoran da zatraži od EU tromesečno odlaganje odlaska Velike Britanije.

Učinio je to sa žaljenjem da bi se pridržavao predloga zakona koji je Parlament u načelu usvojio, a kojim je Vladi naloženo da odloži Bregzit, a ne da rizikuje ekonomsku štetu koja bi mogla proizaći od izlaska iz EU bez sporazuma o tome.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je u utorak da će čelnici EU "odlučiti narednih dana" da li će odobriti Velikoj Britaniji to odlaganje, koje bi bilo treće.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drian rekao je u utorak francuskim poslanicima da "u ovoj fazi" ne vidi "nikakvo opravdanje" za dodatno odlaganje.

Ali, današnje glasanje u Londonu onemogućava Džonsonu da ispuni svoje često ponavljano obećanje o izlasku Velike Britanije iz EU 31. oktobra.

Džonson je ranije zapretio poslanicima da može raspisati vanredne opšte izbore ako blokiraju njegov plan i odlože Bregzit. Nadao se da bi pretnja izborima mogla da razbije politički zastoj u kojem se Bregzit vuče više od tri godine, još otkako su glasači odlučili da Velika Britanija napusti EU.

"Ni na koji način neću dozvoliti da meseci i dalje protiču ovako", rekao je Džonson koji je vlast preuzeo u julu obećavajući da će Velika Britanija napustiti EU zakazanog datuma, 31. oktobra, ma šta se desilo.

"Ako Parlament odbije da dozvoli da se dogodi Bregzit i umesto toga... odluči da ga odloži sve do januara ili možda i duže, ni pod kojim okolnostima Vlada ne može da nastavi sa ovim predlogom zakona" koji danas nije prošao, rekao je on.

Prošle nedelje Džonson je sklopio "sporazumni razvod" sa 27 ostalih lidera EU, ali u subotu nije uspeo da dobije podršku Parlamenta za to.

Njegova jedina preostala nada da će Bregzit biti na vreme, bila je da poslanici donesu zakon o sprovođenju Bregzita danas, devet dana pre predviđenog datuma odlaska.

Džonson je rekao da će podrška tom zakonu omogućiti poslanicima da "okrenu list i omoguće ovom Parlamentu i ovoj zemlji da počnu da se leče i ujedinjuju".

Sporazum o Bregzitu utvrđuje uslove odlaska Velike Britanije, uključujući mere za održavanje otvorene granice između Severne Irske i Irske - članice EU.

Takođe sadrži pravo državljana Velike Britanije i državljana zemalja EU - prvih koji žive na evropskoj teritoriji, a drugih koji žive na britanskoj, da nastave život kao sada.

Predviđa i višemilionske isplate Velike Britanije da bi ispunila svoje finansijske obaveze prema EU.

Ali, sporazum ne utvrđuje pojedinosti budućih odnosa Velike Britanije i EU, već, umesto toga, potvrđuje da će prelazni period trajati najmanje do kraja 2020. godine i verovatno 2022. godine. Do tada će odnosi ostati "zamrznuti", kakvi su sada, dok se ne uspostavi novi stalni odnos.

Ako Velika Britanija napusti EU bez sporazuma, neće biti prelaznog perioda, već će biti neizvesnosti za desetine miliona građana, uz mnoštvo novih carina, carinskih provera i drugih prepreka trgovini od prvog dana. Većina ekonomista kaže da bi to povećalo rast nezaposlenosti, vrednost funte bi bila u slobodnom padu i Velika Britanija bi ušla u recesiju.

Mnogi poslanici su smatrali da tri dana nisu dovoljna za analiuzu 115 stranica zakona. Za važne zakone je obično potrebno nekoliko nedelja ili meseci da prođu Parlament, čime se poslanicima daje vremena za detaljnu analizu.

Pre današnjeg glasanja, poslanica "Zelenih" Kerolajn Lukas je ocenila da su poslanici "imali više vremena za raspravu o Zakonu o divljim životinjama u cirkusima (koji se odnosi na tačno 19 životinja) nego što će imati odluče o budućnosti 65 miliona ljudi. Teško je naći bilo šta što bolje ilustruje prezir ove vlade prema narodu, Parlamentu i demokratiji", napisala je ona na Tviteru.

Posle glasanja, mnogi poslanici su pozvali Džonsona da nastavi proceduru s predlogom zakona pošto bude odložio Bregzit. Lider opozicione Laburističke stranke Džeremi Korbin pozvao je premijera da "sarađuje sa svima nama koji smo od koristi da usaglasimo razuman raspored" za donošenje zakona.

Ako Džonson prihvati da njegov predlog tog zakona ostane u proceduri, opozicioni poslanici planiraju da traže amandmane koji bi mogli bitno da ga izmene, na primer dodavanjem zahteva da se sporazum o Bregzitu iznese biračima na novom referendumu, ili zahtevajući od Vlade da produži prelazni period dok se ne postigne nov trgovinski sporazum sa EU.

Vlada kaže da bi tako velike izmene uništile njen predlkog zakona, i da bi ga povukla ako plan opozicije uspe.

strana 1 od 563 idi na stranu