Sputnjik: Šta smera Amerika na Arktiku

Ministarstvo odbrane SAD predstavilo je Kongresu "Arktičku doktrinu", koja je usmerena na blokiranje ruskog Severnog morskog puta, tvrdi Sputnjik.

Izvor: Sputnjik
Podeli
Foto: Depositphotos/Iurii
Foto: Depositphotos/Iurii

Stručnjaci su uvereni da će Arktik u narednim godinama postati poprište konfrontacije: sa jedne strane će biti protivnici Severnog morskog puta na čelu sa Vašingtonom, a sa druge Rusija i njeni partneri.

U dokumentu se ističe, kako piše Sputnjil, da je Arktik direktno povezan sa američkom nacionalnom bezbednošću, te da je glavni zadatak Vašingtona da "rasporedi smrtonosniju, stabilniju, fleksibilnu borbenu grupu, koja će biti u stanju da obezbedi konkurentnu prednost u tom ključnom regionu".

Osim Severnog ledenog okeana, reč je i o Beringovom moreuzu i morskom koridoru u oblasti Grenlanda, Islanda i Norveške.

Problem je u tome što SAD na Arktiku poseduju samo malu teritoriju na Aljasci. Zbog toga je Vašington prvo počeo da vrši pritisak na NATO saveznike, sa zahtevom da obezbede nesmetan i neograničen pristup severnim oblastima.

Bela kuća je sredinom ove godine predložila Kanadi da zaboravi na isključiva prava na arktički koridor, kako je predviđeno Konvencijom UN. Vršilac dužnosti šefa Pentagona Ričard Spenser je još ranije objavio da namerava da poveća brojnost snaga američke flote i broj vojnih objekata u kanadskoj zoni Severnog ledenog okeana.

Mnogi stručnjaci su uvereni da se Trampova želja da kupi Grenland od Danske objašnjava željom SAD da dobiju vojnu bazu u polarnim vodama.

Pored toga, "Arktička doktrina" je usmerena na slabljenje strateških konkurenata SAD u regionu - Rusije i Kine, kaže Sputnjik. Vašington je posebno zabrinut zbog Severnog morskog puta, jer Amerikanci u tom projektu vide pokušaj Moskve i Pekinga da zauzmu ključne lokacije u severnim predelima.

NATO saveznici dele iste brige sa Belom kućom. Norveška premijerka Ine Mari Erikson Serejde krajem avgusta je izrazila zabrinutost zbog ekoloških i ekonomskih aspekata Severnog morskog puta i dodala da imaju nameru da provere da li je maršruta u skladu sa evropskim standardima.

Ekološki argumenti Zapada nisu ostavili utisak na Moskvu. Savetnik ambasade Rusije u Norveškoj Vladimir Jusupov naglasio je da se projekat Severnog morskog puta realizuje u ruskim teritorijalnim vodama i da Oslu jedino preostaje da posmatra sa strane.

Rusija se sama pobrinula za ekološku bezbednost arktičkih projekata. Teški tanker "Prospekt Koroljova" sredinom avgusta je prvi u svetu prošao celim Severnim morskim putem koristeći ekološki čisto gorivo - tečni prirodni gas. "Sovkomflot", kome pripada tanker, ukupno poseduje šest ekoloških brodova.

Uz sve manju upotrebu brodova sa "prljavim" dizel-motorima u arktičkim vodama, Rusija će širiti svoju flotu, koja će koristiti nuklearno gorivo.

"Od sledeće godine Međunarodna pomorska organizacija smanjiće dozvoljeni procenat sumpora u brodskom gorivu sa 3,5 na 0,5 odsto. Potražnja za brodovima na tečni prirodni gas je sve veća. Međutim, postoji i druga alternativa - brodovi na nuklearno gorivo, koji ne emituju izduvne gasove. To je posebno aktuelno za Severni morski put", kaže predsednik Ujedinjene korporacije za brodogradnju Aleksej Rahmanov.

Stručnjak za energetiku sa Slobodnog univerziteta iz Brisela Semjuel Furfari pozvao je Rusiju da ne naseda na provokacije ekoloških grupa o nuklearnoj energiji, navodi Sputnjik. Stručnjak je visoko ocenio puštanje u rad plovećeg nuklearnog bloka "Akademik Lomonosov".

Ipak, Rusija ima i saveznike kada je reč o Severnom morskom putu i to sa obe strane maršrute. Ambasador Islanda u Moskvi Berglind Asgejrsdotir početkom oktobra je saopštio da Rejkjavik veoma pažljivo motri razvoj projekta, kao i da razmatra mogućnost izgradnje međunarodne luke za velike brodove koji prolaze Severnim morskim putem.

Predsednik Južne Koreje Mun Džae In u septembru je izrazio zadovoljstvo zbog saradnje sa Rusijom kada je reč o Severnom morskom putu. Trenutno se u korejskim lukama gradi 15 tankera-ledolomaca, koji će prevoziti tečni prirodni gas arktičkom maršrutom.

Stručnjaci ne sumnjaju - u narednim godinama će se osnovni deo protoka robe između zapadne i istočne hemisfere odvijati Severnim morskim putem. Putovanje tom trasom traje skoro mesec dana kraće, nego kroz Suecki kanal. Naravno, i mnogo bezbedniji, jer nema somalijskih i drugih gusara.

Rusija planira da Severnim morskim putem godišnje prevozi 50 miliona tona tereta do 2024. godine, kako je predviđeno majskim ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina.

Prema rečima šefa direkcije kompanije "Rosatom" Vjačeslava Rukšija, to je moguće postići, a možda i premašiti zahvaljujući izvozu energetskih resursa sa kompleksa "Akrtik LNG -2" koji se gradi, tajmirskoj teretnoj bazi "Istokugalj" i Pajahskom nalazištu nafte.

Međutim, ne radi se samo o fosilnim gorivima. Omski region se sprema da transportuje žitarice preko Severnog morskog puta u zemlje azijsko - pacifičke regije.

Rusija će nastaviti da realizuje velike arktičke projekte.

"Arktik je trenutno među svetskim regionima jedna od najmanje istraženih teritorija. Zbog toga baš tu leži potencijal koji će dati podsticaj budućem razvoju celog sveta. Reč je o 80 odsto gasa, 20 odsto nafte i do 100 odsto rezervi minerala. Trenutno se može izdvojiti više od 100 perspektivnih projekata, u koje će do 2030. godine biti uloženo oko 11 biliona rubalja", podseća direktor "Agencije Dalekog istoka za privlačenje investicija i podršku biznisa" Dmitrij Fiškin.

strana 1 od 563 idi na stranu