"Robija za separatiste – da li to može da smiri Kataloniju?"

"Mali su izgledi da će oštre presude" vođama katalonskih separatista "smiriti region", čitamo u nemačkim novinama o situaciji u Kataloniji.

Izvor: Dojče vele
Podeli
Ilustracija: Getty images/ Pablo Blazquez Dominguez
Ilustracija: Getty images/ Pablo Blazquez Dominguez

Komentatori uglavnom smatraju da su kazne bile neizbežne, ali da su – preoštre, prenosi Dojče vele.

Najviši sud Španije je osudio devetoro od 12 optuženih vođa katalonskih separatista na kazne zatvora između devet i trinaest godina.

Svi oni su bili optuženi zbog "pobune", ali ne i zbog „pokušaja nasilnog menjanja ustavnog poretka“, za koje su predviđene mnogo oštrije kazne. Sudije su saopštile i da su neki od optuženih proglašeni krivim i za "proneveru" državnog novca.

Troje bivših članova vlade Katalonije nisu osuđeni zbog "pobune" već samo zbog "neposlušnosti" i to na novčane kazne.

Sud se bavio pre svega ulogom optuženih u organizaciji i sprovođenju protivustavnog referenduma o nezavisnosti Katalonije iz 2017. godine. Bivši premijer Katalonije Karles Pućdemon nalazi se u inostranstvu pa zbog toga njemu nije suđeno.

Presuda je izazvala žestoke reakcije pristalica otcepljenja Katalonije. Desetine hiljada ljudi su u ponedeljak izašle na ulice i izazvale haos u saobraćaju. U Barseloni je povremeno blokiran prilaz aerodromu, desetine letova su otkazane, a slično je bilo i sa drugim prevoznim sredstvima.

Došlo je i do sukoba demonstranata i policije koja je upotrebila pendreke – povređeno je više od 30 ljudi. Tokom večeri se u centru Barselone ponovo okupilo više hiljada ljudi koji su tražili oslobađanje vođa separatista.

Nemački javni servis ARD piše na svom portalu: "Referendum o nezavisnosti Katalonije je bio protivustavan i zato – ilegalan. Separatistima je to bilo svejedno i oni su ga održali, da bi nešto kasnije u parlamentu proglasili fiktivnu nezavisnu republiku. Jasno je da jedna pravna država ne sme da toleriše takvo postupanje. Drugo je pitanje da li je kazna zaista morala da ide i do 13 godina zatvora. To je veoma dugo, užasno dugo vreme."

"Stav suda je lako razumeti", piše dalje ARD: "Izricanje presuda zbog nasilnog menjanja ustavnog poretka bi teško moglo da se opravda. Naposletku, katalonski pokret za nezavisnost se uglavnom mirno borio za svoje ciljeve. I to čini i danas. Bilo bi apsurdno optuživati njegove vođe da su htele nasilan prevrat."

"I narednih dana će mnogi izlaziti na ulice Katalonije da izraze svoje ogorčenje. Moguće je i da će srednjoročno doći i do promena na političkoj sceni Katalonije – da će na nju stupiti pragmatične snage, one koje se bore za veću autonomiju umesto za brzu nezavisnost. Jer, do nezavisnosti se ne može lako doći – kao što pokazuju ove presude", zaključuje se u ovom komentaru.

Ilustracija: Getty images/ Pablo Blazquez Dominguez
Ilustracija: Getty images/ Pablo Blazquez Dominguez

Zidojče cajtung je uveren da su "mali izgledi da će ove oštre presude smiriti region".

"Ankete pokazuju da većina žitelja Katalonije, a među njima i protivnici nezavisnosti, sa velikom skepsom gledaju na ove presude. I među liberalnim i levo orijentisanim španskim publicistima preovladava uverenje da ovaj konflikt ne može da reši pravosuđe, već da to mora da učini politika."

"Katalonski konflikt je", piše dalje minhenski dnevnik, "dobar primer za političku zadrtost obe strane: Madrid je mnogo puta imao priliku da opusti situaciju.

Dovoljno je bilo da se oko tri procenta birača u regiji simboličnim gestovima ubedi da ostanak u Kraljevini ima smisla. Jer, u tom slučaju bi separatisti izgubili tesnu većinu u katalonskom parlamentu.

Tu su (bivši premijer) Rahoj i kralj Felipe potpuno zakazali: umesto da se zalažu za zajedničku budućnost, oni su verbalno napali separatiste i pretili im najoštrijim kaznama.“

"Separatisti, opet, žive u svom mehuru, pa su potpuno pogrešno procenili odnose snaga. Prava ironija u istoriji ovog suvišnog konflikta koji je ugrozio stabilnost Evropske unije, jeste to što su neki političari i publicisti predlagali da kralj Felipe sada sve reši pomilovanjem, dakle čovek kojeg većina Katalonaca, pa i onih koji su protivnici secesije – odlučno odbacuje", piše između ostalog Zidojče cajtung.

Frankfurter algemajne cajtung piše da bi "moglo da smiri strasti" to što niko nije osuđen za "ustanak", to jest za rušenje ustavnog poretka.

"Time je španski premijer Pedro Sančez dobio manevarski prostor i na sledećim izborima bi mogao da sklopi pakt sa katalonskim partijama. Sančez nije hteo ni da čuje za pomilovanje, ali bi poslednja reč o sudbini separatističkih vođa jednog dana ipak mogla pasti - u političkim pregovorima."

Badiše nojeste nahrihten prenosi da "Španija ima problem sa sistemom krivičnog prva. On naginje tvrdoći – prema jednom istraživanju Saveta Evrope, španski zatvorenici sede u zatvorima dvostruko duže nego što iznosi evropski prosek. Nema dobrog objašnjenja za tu tendenciju. Ali ona povremeno ima fatalne posledice. Kao sada u slučaju katalonskih separatista."

strana 1 od 563 idi na stranu