Princ iz Nigerije "penzionisan", hakeri preuzeli posao

Godinama unazad, širom sveta ljudi su na meti takozvanih "nigerijskih prevara". Sada smo svi mete mnogo podmuklijih prevaranata.

Izvor: B92, TK
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/ Syda_Productions
Ilustracija: Depositphotos/ Syda_Productions

Pročitajte još:

Najbolja "nigerijska prevara" u istoriji

Nigerijska prevara i u Srbiji

Ova vrsta prevare podrazumeva iznudu novca nudeći veliko nasledstvo "princa", ukoliko pomognete da se velika suma iznese iz neke, najčešće afričke zemlje. Prevara je "nigerijska" jer su ovakve ponude najpre stizale iz ove afričke zemlje.

Ipak, "nigerijski princ", koji je nudio nasledstvo, sada stvarno ima "naslednike".

Hakeri – zadovoljstvo pre svega

Razvojem tehnologija ljudi postaju mete hakera koji novac više ne moraju ni da traže.

Jednostavno, pokupiće podatke sa vašeg bankovnog računa i uzeti vaša sredstva.

Osim toga, vrlo često mogu biti zloupotrebljene fotografije preuzete sa naših profila na društvenim mrežama ili iz mobilnog telefona i računara.

Hakeri uživaju u svom poslu i vrlo podmuklo "navlače" svoje mete na prevaru.

Sve podatke oni će preuzeti praćenjem ili slanjem mejlova predstavljajući se kao vaš kolega, prijatelj... Često ćete kasno shvatiti da ste prevareni.

Svi smo potencijalne mete

Oktobar je mesec informacione bezbednosti.

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, u čijoj nadležnosti je i Nacionalni CERT, tim povodom organizovao je radionicu za medije i simulaciju hakerskog napada.

O nasilju na internetu govori se najčešće kada su mete ili napadači maloletnici.

Ipak, o (ne)bezbednosti na internetu može se govoriti na mnogo višem nivou.

Svako od nas može biti meta.

Pojava tzv. sajberkriminala ugrožava sve korisnike interneta. Statistika kaže da od 7,5 milijardi ljudi na Zemlji, 42% koristi internet.

Prema podacima Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim tehnologijama (CERT), najčešći oblici sajberkriminala su neovlašćeni pristupi uređaju, podacima ili sistemu, preuzimanje i ismene podataka.

Šta sve imamo u telefonu i koliko je to bezbedno?

Ilustracija: Getty images/ Carl Court
Ilustracija: Getty images/ Carl Court

Svi na telefonu imamo "život": Brojeve telefona, mejl naloge, aplikaciju za mobilno bankarstvo, "brdo" fotografija.

Iako možda zvuči neobično, stručnjaci kažu da je mobilni telefon bezbedniji od računara.

Ukoliko pomislite da ste svoje podatke zaštitili šifrom, razmislite još jednom. Kakva je vaša šifra, da li je dovoljnio "jaka"?

Često jednu šifru koristimo za više naloga jer "ko će pamtiti tolike lozinke".

Jedna od "taktika", zbog lakšeg pamćenja, može biti i to da neku reč „pretvorite“ u brojeve, prema rasporedu na numeričkoj tastaturi.

Tako bi reč "satelit" bila šifra "7283548".

Vaša lozinka će biti bolja ukoliko joj dodate još neko slovo, a još bolje znakove poput zvezdice, tarabe, procenta...

Nikako se ne preporučuje kombinacija poput "čuvene 1234".

Šifra za korišćenje određenih aplikacija i naloga je najjednostavniji vid zaštite.

Dodatno ćete se obezbediti ako zaključate i svoj računar, kao i ako imate instaliran antivirusni softver.

Kakav je "ulov" napadača?

Najčešći vid prevara hakera su "ransomware" kampanje koje otvaranjem mejla, zaključava računar, a haker za podatke traži otkup.

"Fišing" kampanje podrazumevaju slanje mejlova na više adresa sa raznim ponudama u nadi da će se neko "upecati".

Hakeri putem prevara svakog minuta zarade 2,9 miliona dolara od toga preko ransomware kampanja 22.184 dolara, govore podaci Nacionalnog CERT-a.

Tokom 2019. godine izloženo je više od 100 miliona lozinki i ličnih podataka korisnika Fejsbuka i Tvitera, kao i 500 hiljada podataka klijenata "Britiš ervejza".

Velikim firmama preporučuje se redovno apdejtovanje lozinki, ali pre svega čuvanje - "bekapovanje" podataka, što se posebno odnosi na medije, kažu u Nacionalnom CERT-u.

U zemljama koje imaju razvijen IT sektor, banke uvode nekoliko stepena indentifikacije za korišćenje aplikacije.

Oni koji se bave bezbednosti na internetu zalažu se za više načina identifikacije prilikom korišćenja svih naloga.

"Ugasiću sve profile"

Nakon ovih poodataka ljudi najčešće reaguju rečenicom, "Najbolje je da prestanem da koristim internet, ugasiću sve profile".

Cilj teksta i objašnjenja nije da postanete paranoični i prestanete da koristite sve što moderne tehnologije nude, već da se poveća opreznost prilikom korišćenja tih uređaja.

Napravite dobre lozinke, prebacite podatke na eksterne memorije, obaveštavajte druge o tome i dobro proveravajte ko vam je poslao mejl.

strana 1 od 121 idi na stranu