Zelenski držao konferenciju 12 sati - O čemu je pričao?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oborio je rekord u dužini trajanja konferencije za medije, budući da je govorio više od 12 sati.

Izvor: Tanjug, Sputnjik
Podeli
Ilustracija: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO
Ilustracija: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Skoro osam sati posle početka konferencije u restoranu u centru Kijeva predstavnik ukrajinske Agencije za rekorde je ustao da bio objavio rekord. Taj rekord još uvek nisu potvrdila međunarodna tela.

Zelenski je na to reagovao iznenađeno, rekavši da je "skroman" čovek koji ne voli proslave.

Prethodni rekord je držao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko koji je konferenciju držao duže od sedam sati, preneli su ukrajinski mediji.

Na konferenciji Zelenskog je bilo prisutno više stotina ukrajinskih i inostranih novinara.

Predsednik Ukrajine je govorio o više tema, kao što su sukobi na istoku zemlje, odnosi sa Rusijom i sporni telefonski razgovor s predsednikom SAD Donaldom Trampom. Taj razgovor je poslužio kao povod za početak procesa Trampovog opoziva u Kongresu.

O čemu je Zelenski pričao 12 sati?

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski smatra da su njegovi telefonski pozivi predsedniku Rusije Vladimiru Putinu prvi koraci u rešavanju sukoba u Donbasu.

"Zvao sam predsednika Rusije Vladimira Putina, došlo je do razmene zatvorenika. Sve pozive sam obavio ja, kruna mi s glave zbog toga neće spasti, hvala bogu. Pre svega, želim da okončam rat u Donbasu i smatram da su to s naše strane i bili prvi koraci ka tome", rekao je Zelenski.

Putin i Zelenski su razgovarali telefonom u julu, kao i početkom septembra.

Šefovi država su razgovarali o oslobađanju i razmeni zatvorenika.

Ukrajinski predsednik je izjavio i da želi da se što pre zaustavi sukob u Donbasu.

"Zaustaviti rat. Želim da to učinim što pre", rekao je.

Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine počele vojnu operaciju protiv samoproglašenenih republika Donbasa, koje su proglasile nezavisnost posle državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.

Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija, u sukobu je stradalo oko 13.000 ljudi.

Rešavanje situacije u Donbasu razmatra se na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila već tri dokumenta koji preporučuju korake za deeskalaciju sukoba. Ipak, i posle sporazuma o primirju, sukobljene strane nastavljaju da razmenjuju vatru.

"Verujem da postoji mogućnost, možda pogrešno verujem, ali želim da probam. Ne mogu da kažem koliko će mi za to biti potrebno vremena, više od godinu dana, čini mi se, ne možemo da izgubimo, otkad smo počeli da govorimo o novom formatu ’Minska‘, novoj grupi u minskom procesu", rekao je Zelenski novinarima.

Ukrajinski predsednik je dodao da ne zna kako će se razvijati događaji, pošto se još nije susreo s liderima zemalja učesnica u „normandijskom formatu“ za pregovaračkim stolom.

On je takođe rekao da ima rezervni plan za rešavanje krize u Donbasu, ali nije želeo da otkriva njegove detalje.

"Imamo ’plan B‘. Ne želim sada o njemu da govorim", rekao je Zelenski.

Ukrajinski predsednik je rekao da ne želi da sukob u Donbasu bude zamrznut, ali da ne može da garantuje da se to neće dogoditi.

"Zaista ne bih voleo da sukob u Donbasu bude zamrznut. Zaista ne bih voleo da imamo Pridnjestrovlje ili Abhaziju. Zaista to ne želim, ali ne mogu da garantujem stoprocentno da se to neće dogoditi", rekao je Zelenski.

Prema njegovom mišljenju, teritorija Donbasa koja nije pod kontrolom Kijeva "praktično predstavlja Pridnjestrovlje".

"Jedino što nas danas razlikuje od Pridnjestrovlja jeste to što se ovde čuju pucnji", dodao je Zelenski.

Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom. Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.

"Nisam u celini zadovoljan minskim dokumentom koji je bio potpisan. Tražimo odgovore na neka složena pitanja koja postoje u ’Minsku‘, a najvažnije je da tražimo redosled ostvarivanja događaja. Nismo zadovoljni celim tim poretkom koji postoji u dokumentu iz Minska, o tome želimo da razgovaramo u ’normandijskom formatu‘. O svemu tome će morati da razgovaraju lideri (zemalja ’normandijskog formata‘ -Francuske, Nemačke, Rusije, Ukrajine), a ne predstavnici (pregovaračkih strana) u Minsku, jer, nažalost, predstavnici u Minsku ne mogu da reše to pitanje", dodao je Zelenski.

strana 1 od 511 idi na stranu