Kad institucije stave tačku, ko svira kraj na društvenim mrežama?

Profesor Raša Karapandža ističe da će, ukoliko se još jednom potvrdi da je doktorska disertacija Siniše Malog autentična, nastaviti da iznosi dokaze protiv nje.

Izvor: B92
Podeli
TANJUG/Ministarstvo finansija/ bk
TANJUG/Ministarstvo finansija/ bk

On je gostujući na N1 rekao da će, ako Etička komisija FON-a ne proglasi doktorat plagijatom, nastaviti sa svojim dosadašnjim aktivnostima putem društvenih mreža i iznošenjem u javnost novih dokaza u korist tvrdnje da disertacija nije originalno delo ministra finansija Srbije.

Profesor Karapandža najavio je gostovanje u Novom danu N1 u svom već prepoznatljivom stilu.

Pročitajte još:

Slučaj Malog: Gde prestaje politička borba a počinje digitalno nasilje

Postavili smo pitanje - ko proglašava kraj u internet-utakmicama između političkih aktera i da li se produžeci mogu svirati unedogled?

Kraj može da izostane, a politička borba u digitalnom svetu može ići do krajnjih granica ukoliko bar jedna strana ima interes da se internet-arena kontinuirano podgreva. Zbog takvih korisnika društvenih mreža se i sviraju produžeci.

Digitalno nasilje u političkom kontekstu nije prepoznato kao kategorija, jer se pojavilo gotovo istovremeno sa društvenim mrežama. Korisnici internet-platformi neretko koriste potencijal digitalnih alatki poput targetiranja, plasiranja laži, takozvanog botovanja ili sprovođenja antikampanje

U prostoru u kom ne važe klasični institucionalni mehanizmi zaštite konstantno delovanje na društvenim mrežama, u mnogim slučajevima, lako može da preraste u digitalno nasilje.

"Crvene linije - nema"

Psiholog Nebojša Jovanović procenjuje da internet-arena, ipak, nije prostor u kojem je apsolutno sve dozvoljeno, iako tako na prvi progled izgleda.

"Zavisi da li su profili javni ili je identitet sakriven. To uglavnom ide preko Tvitera, koji je, koliko sam ja video, postao mreža za političke obračune. Postale su česte tužbe za netačne izjave iznesene na Tviteru, pa se stiče utisak kao da se tu neka regulativa uvodi i da se ono što napišete na društvenoj mreži smatra javnom rečju izrečenu u medijima", kaže Jovanović i dodaje da je posebno problematično to što većina ljudi tu ne otkriva svoj identitet, zbog čega "mogu da pišu sve i svašta".

Internet-prostor još nije omeđen mehanizmima koji bi sprečili digitalno nasilje, naglašava Jovanović, zbog čega su društvene mreže postale neizostavno oruđe u borbi protiv političkih protivnika.

"Postoje tzv. botovi sa zadatkom i to je organizovano tako da im niko ništa ne može, jer uglavnom delaju putem lažnih profila koje kreiraju sa ciljem da progone i blate određene osobe bez ikakvih posledica, što u realnom svetu ne bi bilo moguće. To je otvorilo put za nasilje ne samo u politici, već i u drugim oblastima. Lako je da pričate nešto što nije provereno ukoliko imate platformu koja to dozvoljava. To važi i za one koji istupaju javno svojim imenom i prezimenom. Društvene mreže dozvoljavaju mnogo toga", ističe psiholog.

Na pitanje ko je sudija koji svira kraj i da li postoji crvena linija pred kojom bi bilo moguće zaustaviti potencijalni digitalni progon, Jovanović ističe da "to niko ne zna".

"Ne znam gde je crvena linija na društvenim mrežama. Što se tiče Univerziteta, crvena linija je odgovor organa koji su zaduženi da o tome donose sud. Kada se sve iscrpi, može da se ide na višu instancu, da se traži dalja provera i to ima svoj kraj onda kada se nešto zvanično proglasi ili ne proglasi ispravnim. A da li neko ima pravo da iznosi, i pored toga, ono što smatra da je istinito, to već nije regulisano zakonski koliko ja znam", kaže Jovanović.

Društvene mreže uticale su aktivno na polarizaciju javnog mnjenja, a stepen ostrašćenosti zavisi ponajviše od informisanosti, a još češće od neinformisanosti publike, istakao je Jovanović.

"Mnogo zavisi ko čini publiku do koje dolaze određene informacije. Imate opštu publiku koja 99 posto niti hoće, niti ima mogućnosti ili interesovanja da proverava nešto. Niti može to da proveri, ako im to nije struka. I onda smo u situaciji da li da verujemo ili da ne verujemo. Stvara se neko javno mnjenje od uglavnom neobaveštenih izvora koji veruju jednoj ili drugoj strani, pa dolazimo do situacije – koja strana je jača, imaće veće javno mnjenje. I to može da ide unedogled", zaključuje Jovanović.

Na pitanje da li će se, u ovom konkretnom slučaju, digitalna borba nastaviti na društvenim mrežama u nedogled, čak i kad institucije kažu svoje, Jovanović kaže “u teoriji – da!”.

"Pitanje šta je za koga tačka"

Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije ističe da zabrana pristupa internetu niti je moguća niti je u skladu sa demokratskim diskursom. Međutim, globalni prostor u kom se odigrava potencijalna politička borba definiše otežana kontrola, kao i plasiranje infomacija širokog spektra sadržaja, ali i istinitosti.

I dok su pravila u medijima jasno definisana, bilo da je reč o štampanim ili onlajn izdanjima i njihovim platformama na društvenim mrežama, fizička lica na društvenim mrežama ne podležu istim zakonskim ograničenjima i mehanizmima pred kojima bi odgovarali, ukoliko se izuzmu pretnje i ugrožavanje bezbednosti.

"Internet je dostupan svima. Ja na ulici mogu da vičem 'gore ovaj, dole onaj', ali koliko god da urličem to neće imati isti efekat kao kad to napišem na mreži gde spisak onih koji to vide može da bude ogroman", ističe Brajović, i objašnjava mogući epilog situacije.

"Ukoliko se donese odluka verifikovana od strane zvaničnih institucija, a neko to osporava, ministar može da traži i pravnu zaštitu pred sudovima. To je jak mehanizam. Autoritet jedino ima komisija koja odlučuje o prigovorima , što znači da, ukoliko imate društveno verifikovanu odluku, možete da štitite svoja prava pred nadležnim organima", naglašava Brajović.

Na pitanje šta očekuje da će se dešavati kada institucije stave tačku na pitanje doktorske disertacije ministra finansija, Brajović dodaje "pitanje šta je za koga tačka".

strana 1 od 127 idi na stranu