Slučaj Malog: Gde prestaje politička borba a počinje digitalno nasilje

Prof. Raša Karapandža u svakodnevnom je kontaktu sa institucijama sporeći doktorat ministra finansija Siniše Malog. Preterao je, ocenjuju pojedini analitičari.

Izvor: B92
Podeli

Pročitajte još:

Anđelković: Karapandža nesumnjivo vodi kampanju protiv Malog

"Lični animozitet razlog hajke": "Siniša Mali žrtva životinjskog političkog života"

Raša Karapandža potvrdio: Manjinski udeo posedujem u CIF

Tako se već oko osam sati jutros na nalogu profesora Karapandže na Tviteru pojavila prva objava posvećena doktoratu ministra Malog. Iz sata u sat Karapandža nastavlja da insistira na ovoj temi. I tako - mesecima.

Nalog mu je gotovo u celosti posvećen ovom pitanju. Upornost je prevazišla okvire u kojima se to rešava u Karapandžinim kontaktima sa međunarodnim institucijama, kažu analitičari.

Oni tako navode da je, iako su svi za to da se ispita rad, teško ne posmatrati ovakav vid pritiska kao deo šire kampanje, ali i navode da je bitno da ova priča bude što pre okončana zbog interesa i akademske javnosti, Vlade Srbije, kao i same države.

Podsetimo, Karapandža je, piše Srpski telegraf, pre pet godina prijavio poljskom univerzitetu, koji je objavio naučni rad Malog, da je navodno u pitanju plagijat. Zato su Poljaci prvo skinuli taj rad, ali je nakon detaljne provere rada utvrđeno da nema ni govora o plagijatu i rad je vraćen u bazu, uz izvinjenje Malom.

Jedna od adresa kojoj se Karapandža obratio je i maraton u Berlinu, kojem je Karapandža posvetio vreme da piše, navodeći još zvanično nepotvrđene podatke da je Siniša Mali na listi sa "lažnom" doktorskom titulom. Pritom, sam je u obraćanju ovoj organizaciji naveo netačan podatak - da je Siniša Mali premijer Srbije.

Politički analitičar Milovan Balaban za B92 kaže da su sada svi za to da se ispita rad, ali i da je nemoguće ne posmatrati ovakav vid pritiska kao deo šire kampanje, želju da utiče na deo stručne javnosti i ozlojedi je.

"To možemo da posmatramo kao pritisak na Sinišu Malog i vladajuću garnituru, da se javnosti predstavi da imaju nestručne ljude i da su na nelegalan način došli do diplome. Po mom mišljenju, u slučaju Siniše Malog nema ni osnova za njega. Radi to bez obzira na to što je Mali na svojim nalozima objavio i diplome i gde je diplomirao. Pritisak je trebalo da se zaustavi na slučaju Rektorata, obećano je da će do 4. novembra biti ispitane diplome, tako da ovaj drugi vid pritiska na društvenim mrežama nije koristan, naročito sa njegovom intenacionalizacijom. To ne bi trebalo da se radi", navodi.

On objašnjava da je "značajno pitanje ali ne toliko da bi se vršila internacionalizacija. Granica je rešavanje unutar nas samih. Nekad je potrebno i van toga, ali to je krajnja nužda. Postoji sud u Strazburu gde se građani žale, ali to je neka krajnja instanca. Taj deo negde nije u redu i korektan i koristan za društvo".

Urednik političke rubrike lista "Politika" Bojan Bilbija ističe da je ključna i upitnost trenutka kada je u žižu javnosti došlo delovanje Karapandže.

"Efekat je svakako negativan, pogotovu u trenutku kada na redu imamo razgovor u Skupštini o budžetu, ozbiljne pohvale o našoj ekonomskoj i finasijskoj politici iz inostranih medija, poput Fajnenšal tajmsa i insititucija poput MMF-a, odakle poručuju da Srbija više nije njihov 'pacijent' kakav je nekada bila, nego postaje partner sa stabilnim finansijama. U jednom trenutku se aktivira priča koja je pre nekoliko godina odbačena. Dešava se kada se povećavaju plate i penzije i kada je prosečna plata na najvišem nivou u istoriji", napominje Bilbija.

On dodaje da se "to sprovodi na takav način da jedna od najvažnijih institucija u društvu, Rektorat, biva blokiran od strane jedne studentske grupe koja je imala veze sa opozicijom i političkim strankama. U trenutku kada ulazimo u predizbornu kampanju i kada stotine studenta ne mogu da ostvaruju svoje interese i žele da uče usred roka. Time se šalje negativna poruka da je u pitanju neozbiljna institucija, gde može svako da vodi svoju politiku, iako se zna da je univerzitet nešto što mora da bude oslobođeno od političkog, policijskog i bilo kakvog drugog uticaja".

Uz to, da je u tome svemu bitan momenat pregovora vlasti, koja čini određene ustupke, sa opozicijom. Pitanje je, kako kaže, da li su motivi lični ili ima drugih uticaja.

"Deluje u jeku kampanje, jedan čovek Raša Karapandža, koji kako vidimo iz medija, ima neraščišćene račune s Malim iz vremena kada je bio na čelu Upravnog odbora Komercijalne banke", podseća on.

Digitalno nasilje

Digitalno nasilje uključuje sve slučajeve korišćenja elektronskih uređaja i interneta da bi se neko namerno uplašio, povredio ili ponizio (slanje pretećih ili uvredljivih SMS poruka, mejlova, snimanje video-klipova i kačenje na internet i slično). Ono može biti prisutno 24h svaki dan u sedmici, nije prostorom ograničeno, publika i svedoci mogu biti mnogobrojni i mogu se brzo povećati.

Preko interneta možemo biti žrtve i odraslih i vršnjaka, piše "Portal mladi".

"Ovo što on radi odgovara onim političkim snagama koje se zalažu za bojkot i žele da uruše kredibilitet vlade. I da nije politički aktivista, svakako se stavlja u funkciju dnevne politike", smatra Bilbija.

Prevazilaženje mere tvitovanja i pritiska na političare možemo da posmatramo i kao globalni trend, u još neuređenom fenomenu u modernom društvu.

"Imamo Donalda Trampa i svakodnevnu kampanju koja se vodi protiv njega na društvenim mrežama, ali je to u celom svetu prihvaćeno kao legitimno, iako je reč o političkoj kampanji bez odgovornosti za izrečeno. Postavlja se pitanje da li postoji odgovornost za izrečenu reč. U slučaju Trampa vidimo da ne postoji. Na nekom nivou mora da se postavi granica. Nažalost, po našim zakonima je to dozvoljeno, osim direktnih pretnji npr. smrću, pod izgovorom sprečavanja udara na slobodu medija, izražavanja i interneta. Pa čak i kada je očigledno da korisnici društvenih mreža proganjaju bez argumenata", objašnjava.

Primer Siniše Malog je dobar primer neravnopravne borbe i kada u ovom trenutku ne postoji verifikovana odluka nekog organa koji je presudio, nastavlja Bilbija. Prethodne procene nisu dokazale da je njegov rad plagijat.

"Ne bi me iznenadilo da i ova priča padne u vodu", podvlači on i zaključuje:

"Vidimo da su nekoilko saradnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića svakodnevno izloženi ovakvim napadima. Praktično svako ko je u njegovom okruženju redovno je proganjan i na mrežama i u medijima, dok od istih ne vidimo kritiku na račun njegovih oponenata. Konačni cilj takvih napada je, čini mi se, Vučić."

Bojan Klačar iz CeSID-a smatra da je Karapandžino obavljivanje njegova lična odluka, motivisana time što se bavi naukom i radi na univerzitetu.

"To je važna tema i dobro je da što pre bude rešena zbog akademske zajednice i Vlade Srbije", kaže Klačar.

Smatra da političari ne mogu da budu izloženi nasilju na internetu, dok se kritikuje na nivou pojave i ne dotiču se njihove porodice, te i da budu otvoreni za kritiku.

"Bitno je da ova priča bude što pre okončana. S jedne strane zbog unutrašnjeg interesa naše akademske javnosti, a s druge strane za Vladu Srbije dobro je da se to reši, veća je šteta i samoj Srbiji. Ili će Mali preuzeti odgovornost, ili ako se dokaže da nije u pitanu plagijat ta tema će postati nerelevantna", zaključuje on.

strana 1 od 127 idi na stranu