Sedam pitanja na koja Tramp mora da odgovori pre nego što napadne Iran

Vašington -- Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su SAD spremne da odgovore na napade na saudijske naftne pogone.

Izvor: Avaz.ba
Podeli
EPA-EFE/ Shawn Thew
EPA-EFE/ Shawn Thew

Ipak da bi Tramp napao Iran, mora dobiti odobrenje Kongresa.

Američki magazin "Atlantik" piše o sedam gorućih pitanja na koja administracija predsednika SAD treba da odgovori pre nego što donese odluku o napadu, prenosi Avaz.ba.

1. Jesmo li sigurni da je Iran kriv za napad?

Iako se pretpostavka da je Iran odgovoran za napad čini kao najlogičnije objašnjenje, imajući u vidu krajnju nepouzdanost Trampovog predsedavanja i vlade koju vodi Muhamed bin Salman, bilo bi mudro da vlada sačeka i utvrdi činjenice pre nego što okrivi Iran za ovaj napad.

Stoga se nameće pitanje: koliko su američki analitičari sigurni da je napad izveden prema nalogu Teherana, a ne na osnovu odluke iranskog opunomoćenika koji deluje u skladu sa sopstvenim interesima?

2. Šta je s poštovanjem obaveza iz sporazuma?

Postoji niz sporazuma, formalnih i neformalnih, na koje su se obavezale Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija, a neki datiraju još od čuvenog sastanka bivšeg američkog predsednika Frenklina Ruzvelta i saudijskog kralja Abdula Aziza ibn Sauda u februaru 1945.

Ipak, dve zemlje se nikada nisu obavezale na bezuslovni međusobni sporazum o odbrani, na način na koji su, recimo, to učinile SAD i Japan.

Kada je Sadam Husein izvršio invaziju na Kuvajt u avgustu 1990. godine, Sjedinjene Američke Države jasno su stavile do znanja da će napad na Saudijsku Arabiju izazvati odgovor Amerike.

Međutim, odluka je u to vreme donesena na temelju toga da su u pitanju američki interesi i nije proistekla iz američke posvećenosti bilo kakvom sporazumu s kraljevinom koji bi to nalagao.

3. Da li je Kongres to odobrio?

Bilo koja vojna akcija SAD u inostranstvu pre svog početka mora dobiti odobrenje od Kongresa. Bivši američki predsednik Džordž Buš dva puta je tražio i dobio kongresno odobrenje za upotrebu sile: prvi put za pokretanje rata u Avganistanu, a drugi put pre rata u Iraku.

"Atlantik" piše i da bi bilo kakav napad na Iran, kao odgovor na napad na Saudijsku Arabiju, nosio sa sobom ogromne finansijske troškove za SAD, a verovatno bi prerastao u rat širokih razmera na raznim ratištima širom sveta, uključujući i kibernetičko ratovanje.

4. Služi li odgovor američkim nacionalnim interesima?

Oružani napad na američkog saveznika ne zahteva sam po sebi američki odgovor. Na odluku SAD da li će intervenisati utiče više faktora, a na prvom mestu se nalaze vlastiti interesi Amerike.

Postoji niz pitanja koja američke administracije postavljaju pre donošenja odluke u vezi s tim, kao što su: Može li se ovaj saveznik sam braniti? Postoje li rešenja koja nisu vojna? Koliko su napadi ugrozili interese SAD?

5. Koji su ciljevi?

Ako je cilj vojnog odgovora kažnjavanje Irana zbog njegovog nedoličnog ponašanja, onda Teheran već plaća za svoje postupke kroz sankcije koje mu je Amerika nametnula, piše ovaj magazin.

Tramp je često govorio kako je primarni cilj njegovih politika prema Iranu sprečavanje Teherana da nabavi nuklearno oružje. Ako je to cilj, onda to zahteva pribegavanje diplomatiji i traženje novog sporazuma koji će zameniti nuklearni sporazum koji je Tramp poništio.

6. Ko donosi odluke?

Ovaj magazin zapitao se i ko postavlja pitanje ko donosi odluke u Beloj kući pod Trampovom administracijom, koju karakterišu haos i neefikasnost.

Treba istaći i kontradiktornost odluka američkog predsednika. Naime, autor je citirao Trampove izjave u kojim je u junu naglasio kako je spreman sesti za pregovarački sto s Iranom bez preduslova.

Državni sekretar Majk Pompeo potvrdio je tu ponudu na konferenciji za novinare prošle sedmice. Međutim, Tramp je na svom profilu na Tviteru pre nekoliko dana demantovao da se ikada razmatralo pitanje tih razgovora.

7. Koje je stanovište?

Na kraju, u tekstu magazina "Atlantik" stoji da se ne može sa sigurnošću tvrditi da su američke politike u vreme Trampa vođene samo u interesu Sjedinjenih Američkih Država, s obzirom na dotok sredstava iz Zaliva Trampovoj organizaciji i članovima njegove porodice od 2016. godine.

Istakao je kako postoji mogućnost da su prilikom donošenja odluka u vreme Trampa privatni interesi bili od presudnog značaja.

strana 1 od 547 idi na stranu