DW: Diplomatski krimići Metjua Palmera pažljivo se čitaju i u Stejt departmentu

Porede ga sa Holbrukom, zovu "srpskim zetom", pitaju se da li iz Vašingtona donosi čarobni štapić za Balkan. Ko je Metju Palmer?

Izvor: Dojče vele
Podeli
Tanjug/Zoran Stanić
Tanjug/Zoran Stanić

"Holbruk za 21. vek" – tako je beogradski nedeljnik Vreme opisao Metjua Palmera, novog izaslanika SAD za Balkan. Podsećanje na legendarnog američkog posrednika iz devedesetih koji je upornošću, pretnjama bombama i neumornom obradom igrača sa svih strana nametnuo mir u Bosni.

To što je američki državni sekretar Majk Pompeo svog visokog činovnika Palmera dodatno imenovao za specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan više je od simbolične politike. Odmah po imenovanju je viđeni diplomata proputovao žarišta regiona i tako jasno stavio do znanja da – osim EU, Rusije, Kine i Turske – i Sjedinjene Države ubuduće imaju šta da kažu na Balkanu.

Pa ipak, može se sumnjati da će Amerikanci preuzeti palicu u balkanskoj politici kako je to bilo u vreme Holbruka.

Majstor krimića

Američka javnost zna Palmera pre svega kao pisca. Već je njegov otac Majkl bio poznat kao autor popularnog trilera, a brat Danijel piše naučnu fantastiku. "Zapleti, priče, tehnike pripovedanja – o tome se kod kuće pričalo za stolom", ispričao je Metju Palmer jednom.

Diplomatski krimići Metjua Palmera pažljivo se čitaju i u Stejt departmentu iz straha da bi negde mogao da pomeša realnost i fikciju te da ugrozi američke interese.

Palmer deluje dobroćudno i povučeno. Već ga taj karakter razlikuje od razgrtača Holbruka. Ali još više ga razlikuje okruženje. Vreme velikih diplomata, koje je još cvetalo kod Bila Klintona i Džordža Buša mlađeg, izgubilo je sjaj još tokom ere Baraka Obame, a pod Donaldom Trampom se potpuno ugasilo.

Metju Palmer zna ta vremena – bio je štićenik Klintonove šefice spoljnih poslova Madlen Olbrajt, a zatim je savetovao mlađeg Buša. U pet uspešnih trilera koje je objavio praktično usput pružio je duboke uvide u Bušova razmišljanja. Jedan od njegovih diplomatskih krimića u kom se likovi bore sa svojim mislima čak nosi naslov "Američka misija".

Palmer poznaje Balkan kao malo ko u političkom Vašingtonu. Beograd je bio njegova prva stanica u inostranstvu kao mladog diplomate još 1993. godine. Zatim se više interesovao za Daleki istok, učio je japanski. Nakon stanica u Africi, Aziji i Kipru vratio se na Balkan baš kao junak njegovog trećeg romana „Vuk iz Sarajeva“ kojem grozote Srebrenice ne daju mira.

Palmer je u Beogradu upoznao suprugu sa kojom provodi najveće delove odmora u kući na crnogorskom primorju. Srpski šef diplomatije Ivica Dačić je već nazvao Palmera "srpskim zetom" i uz smeh prisutnih poručio da od njega ne očekuje mnogo, ali da mnogo očekuje od njegove supruge.

Stejt department ponovo vuče konce?

Tek treba da se vidi da li je dobro poznavanje regiona prednost ili mana Metjua Palmera. Tradicionalno oštra beogradska javnost je podeljena: ona u "zetu" donekle vidi prirodnog saveznika, ali i nekog ko vuče sve konce. Palmeru se već prebacuje da se snažno umešao u stvaranje vlada u Beogradu i Prištini, čak i da je pomogao pri formiranju svemoćne Srpske napredne stranke.

Poslednjih meseci su balkansku politiku SAD prevashodno određivali predsednik Donald Tramp i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. Posle jedne izjave Boltona i pisama Donalda Tramp upućenih Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju ostao je utisak da Bela kuća nema ništa protiv promene granica. To je naišlo na užas poznavalaca Balkana i posebno Nemaca.

Ali od kada je Bolton napustio administraciju prošle sedmice, svi opet, kada je u pitanju Balkan, gledaju ka Stejt dipartmentu. Palmer ne bi mogao biti različitiji od Boltona. Metju Palmer je intelektualac sa istočne obale, poznat je kao ljubitelj pesama Đorđa Balaševića, i svakako nije ideološki Republikanac koji odbija multietničke koncepte i veruje samo u robusne nacionalne države.

No još nije poznato klako će se pozicionirati u osetljivom pitanju promene granica.

Njegov spisateljski koncept je, kako otkrivaju trileri, ujedno i politički – u centru su moćnici, a ne strukture ili neuhvatljivi interesi celih naroda. Palmeru će se na Balkanu posebno obradovati političari koji vole igre moći.

strana 1 od 122 idi na stranu