Jutarnji: Kolindino trajno obesmišljavanje funkcije predsednika, estradizovanje i gafovi

Ovo u svojoj analizi ocenjuje Jutarnji list.

Kako navodi portal, predsednici su imali veliki problem kako da ispune dugački mandat i tokom tih 60 meseci "predsednikovanja" da nametnu a onda očuvaju autoritet i dignitet šefa države - sukreatora spoljne politike i vrhovnog zapovednika Oružanih snaga.

Problem je sistemski, on nastaje između ogromnog neslaganja između izbornog legitimiteta (najvećeg od svih državnih funkcionera) i predsedničkih ovlasti koje su realno vrlo uske. Stjepan Mesić imao je sreću da je Hrvatska nakon Franje Tuđmana i ustavnih promena koje su svu stvarnu političku moć izmestile s Pantovčaka na Markov trg možda i trebala jednog takvog, opuštenog predsednika koji će relaksirati društvo umorno od rata i autoritarne vladavine prvog predsednika, ocenjuje Jutarnji.

Ivo Josipović pokušavao je da zadrži javni imidž ozbiljnog državnika koji ne traći dane "zujeći" bez ikakvog smislenog cilja u zemlji i svetu. Ali ni Mesić ni Josipović nisu uspeli u instituciju predsednika Republike da ugrade smislene i na duge staze održive obrasce delovanja koje bi svojim naslednicima ostavili u nasleđe.

A onda je na Pantovčak došla Kolinda Grabar Kitarović, koja je svojim svojstvenim stilom vladanja uveliko promenila percepciju građana o instituciji predsednika Republike.

Da neće ni glumiti da je predsednica baš svih građana, pokazala je odmah nakon pobede nad Josipovićem u drugom izbornom krugu, kad je u noći s 11. na 12. januara 2015. posetila branitelje u famoznom šatoru koji su protestovali protiv Vlade Zorana Milanovića. Time je jasno poručila na čijoj je strani.

I popis zvanica na samoj inauguraciji reflektovao je njenu nevoljnost da se - sad nakon što je već izabrana za predsednicu (svih građana) - emancipuje od svoje baze: HDZ-a, desnice, “šatoraša”...

No, nisu politički stavovi Kolinde Grabar Kitarović, kakvi god oni bili, nekad i protivrečni. Ona je instituciju predsednika Republike mnogo više promenila svojim stilom vladanja, brojnim gafovima, nepredvidljivim reakcijama, unošenjem mnogo osobnog u funkciju koju vrši...

Da je sasvim drugačija šefica države, pokazala je već prvi radni dan. Na službenoj stranici Ureda predsednice objavila je svoju biografiju koja višesliči na esej nadobudne osnovke nego na životopis čelnika države, nastavlja se u tekstu Jutarnjeg. Nekoliko meseci na stranicama Ureda predsednika stajao je "životopis" iz kog semoglo saznati da je ona "dete prirode”, da se "vešto penjala po stablima", "trčala pustim poljima" te da se užasavala samo poskoka i koprive (?!).

Ubrzo je počela da estradizuje instituciju predsednice države slikajući se - i nemilice iskorišćavajući društvene mreže za distribuciju fotografija - kako vozi kombajn, postavlja pločice, boji zidove, grli se sa psom, kuva, ali i zna da barata oružjem.

EPA-EFE/MARTON MONUS HUNGARY OUT

Usledili su brojni gafovi: iako je to zabranjeno, predsednica je slikala listić na biralištu kako bi valjda svima dala do znanja za koga je glasala na parlamentarnim izborima; učenicima koji najviše žele da im se izgradi sportska dvorana poručila je kako imaju veliku livadu pokraj škole; na stadionima se ponašala kao navijačica - ali s posebnim privilegijama jer ne može svaki navijač nakon utakmice grliti fudbalere.

Upadala je nepotrebno i u bizarne situacije; išla je da se izvini roditeljima jer je njihovoj deci darovala čokoladice koje su - zamislite strahote - proizvedene u Srbiji, ili kada je za austrijske novine tvrdila da je u Jugoslaviji patila jer je na policama dućana bila samo jedna vrsta jogurta.

Kraj mandata i ulazak u novu predsjedničku utrku Kolinda Grabar Kitarović obeležila je sad već famoznim estradnim nastupom na državnoj svečanosti obeležavanja Dana pobede u Kninu 5. avgusta. Prvo je održala neobično dug i, blago rečeno, čudan, nestrukturiran i velikim delom besmislen govor. Mešala je hrvatski i engleski jezik, gošći iz SAD obraćala se u stilu primerenom privatnoj zabavi ili rođendanu, a ne državnoj manifestaciji.

Sociolog sa Univerziteta u Zadru Sven Marcelić kaže kako se stil Kolinde Grabar Kitarović primarno može objasniti populističkim refleksom koji protokol i proceduru podređuje onoj vrsti ponašanja koja se smatra "narodnom”.

"Upravo je to ono što kontrastira visokoj politici - ponaša se neposredno i lišeno kontrole protokola. Utoliko se uistinu može govoriti o promeni stila, ali ona nije ni slučajna ni spontana, nego upravo promišljena strategija ponašanja kao nekoga iz naroda ko je čak i u visoku poziciju uspeo da unese narodni element".

Naravno, to je sve posve nerealno s obzirom na to da se radi o štićenoj osobi koja dolazi uz vozača i pratnju, boravi u velikoj rezidenciji u elitnom delu Zagreba i susreće se sa svetskim državnicima, ali iluzija naroda ono je što i dalje nastoji da održi.

EPA-EFE/MARTON MONUS HUNGARY OUT

Stoga se može reći da je njen pristup i nastup u hrvatsku politiku doneo dosad najuspešniji momenat populizma koji je došao do politički najvišeg stupnja i time je svakako trajno uticala na način na koji se doživljava funkcija predsednice Republike, ona je desni populizam legitimizovala više nego bilo koji drugi desni pokret ili stranka.

Nije sa svim političkim gafovima prošla nekažnjeno - rejting joj je u poslednje vreme dosta pao, pogotovo nakon najave uključenja gospodina Škore u predsedničku kampanju, no i dalje joj je izgledan ulazak u drugi krug te pobeda.

Stručnjakinja za političku komunikaciju Nikolina Borčić kaže da komunikacijski stil predsednice izaziva najviše polemika u društvu te da je za medijsku sliku kakvu ima i sama odgovorna zbog kontradiktornih izjava i davanja obećanja koja ne može da ispuni.

"Za jedne je predsjednica RH 'žena, majka, kraljica Hrvata', za druge osoba koja krade šou, podilazi određenom delu publike i nema jasno mišljenje ni o čemu što bi moglo da ugrozi sledeći mandat. Za takvu je medijsku sliku delimično odgovorna sama zbog oprečnih izjava, neutemeljenih obećanja i komunikacijskog stila 'rekla pa porekla'. S druge strane, način kako su mediji kreirali njenu medijsku sliku drugačiji je od načina kako se piše o muškarcima na najvišim pozicijama, posebno u društvu kakvo je naše. Ona je u mandatu bila sklona promenama komunikacijskih stilova, imala je nekoliko vrlo neočekivanih medijskih izjava, oprečnih stavova. Nedoslednost ne stvara poverenje, i tu mislim da je sama odgovorna što se nena predsednička komunikacija u poslednje vreme često promatra kroz pojam "estradizacije" politike", kaže Borčićeva.