Plenkovićeva verna saradnica jedan od potpredsednika EK - šta to znači za Srbiju?

Hrvatska poverenica dobila je mesto potpredsednice, a u EK do 2024. vršiće dužnost komesarke će za demografiju i demokratiju.

Izvor: Jutarnji.hr
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/ Vlakoh
Ilustracija: Depositphotos/ Vlakoh

Hrvatska komesarka u Evropskoj komisiji Dubravka Šuica (HDZ, EPP) od novembra će u Briselu zameniti Nevena Mimicu.

Tokom objave novog sastava Komisije, predsednica Ursula fon der Lejen pohvalila je Šuicu rekavši da dolazi iz "najnovije članice EU". Jedan od ključnih zadataka hrvatske komesarke biće vođenje konferencije na temu budućnosti Evrope, prenosi Jutarnji list.

"Želimo da donesemo novi podsticaj evropskoj demokratiji. To je naša zajednička odgovornost. Demokratija je više nego glasanje na izborima svakih pet godina. To je imati mogućnost da se vaš glas čuje i mogućnost sudelovanja u načinu na koji se gradi društvo", izjavila je nova predsednica Komisije Ursula fon der Lejen tokom predstavljanja portfelja Dubravke Šuice.

Prvi potpredsednici Evropske komisije Frans Timermans (S&D) i Margret Vestager (RE) osim administrativnih obaveza sekretarijata Komisije, vršiće i dužnost komesara. Timermansu je Fon der Lejenova namenila funkciju izvršnog predsednika za sprovođenje Evropskog zelenog sporazuma, a njegov glavni zadatak biće saradnja s poljoprivredom, transportom i zaštitom okoline. Margret Vestager nastaviće da vrši dužnost poverenice za tržišnu konkurenciju, a dodeliće joj se i nadzor nad programom Evropa za digitalno doba. Poverenik Litvanije Valdis Dombrovskis u novoj Komisiji će biti potpredsednik za ekonomiju.

Nova predsednica do samog kraja je Evropu držala u neizvesnosti, uspešno sakrivši popis alociranih portfelja od svih znatiželjnih očiju koji bi tu informaciju pre vremena podelili na društvenim mrežama. Tako se do samog kraja, u utorak u podne, nije moglo sa sigurnošću znati kome je Junkerova naslednica alocirala koji portfelj.

Fon der Lejenova je ipak uspela da formira prvu rodno ravnopravnu Komisiju u istoriji EU. Odnos muškaraca i žena u budućoj evropskoj vladi je 13:14, dok je predsednik na odlasku Žan Klod Junker u svom timu imao samo 9 koleginica.

Nemica će narednih pet godina sarađivati s osetno manje iskusnih državnika. U njenoj Komisiji biće angažovana samo dva bivša premijera, dok ih je u Junkerovoj bilo čak četiri. Upravo zato, Fon der Lejen želi uz sebe da stavi one najiskusnije poverenike, s najdužim stažom u Briselu.

Ove godine, smanjio se broj komesara koji dolaze iz redova Evropske narodne stranke (EPP), što odgovara trendu na razini Evropske unije koji se dokazao na izborima za Evropski parlament. Iz EPP-a dolazi samo 9 poverenika (među njima je i hrvatska evroparlamentarka Dubravka Šuica), dok ih je u Junkerovoj Komisiji bilo 14. S druge strane, povećao se broj poverenika koji dolaze iz političke porodice evropskih socijaldemokrata i liberala, a ove će godine svoje mesto u evropskoj vladi neočekivano pronaći i kandidat koji pripada grupaciji Zelenih. Reč je o litavskom povereniku Sinkevičijusu, koji bi u novembru mogao postati najmlađi komesar u istoriji EU.

Sledeći koraci

Kao što je i definisano Lisabonskim ugovorom, Veće Evropske unije treba da odobri popis, nakon čega će on biti objavljen u Službenom listu EU. Odabrani poverenici narednih će nedelja održati saslušanje u odborima Evropskog parlamenta nadležnima za portfelj kojeg im je alocirala Ursula fon der Lejen. Nakon što zastupnici Evropskog parlamenta daju svoju saglasnost s celim sastavom Kolegijum poverenika, Evropsko veće i formalno imenuje Komisiju, u skladu s prethodno definisanim procedurama Lisabonskog ugovora.

Šuica, koja inače važi za jednog najvernijih saradnika sadašnjeg presednika HDZ i premijera Hrvatske Andreja Plenkovića, u poslednjoj izjavi koja je imala veze sa Srbijom rekla je da postoje tri uslova koja naša zemlja mora da ispuni da bi dalje napredovala na putu ka članstvu u EU.

Jedan je da Hrvatskoj dostavi popis nestalih osoba, drugi da se dovede do kraja povratak kulturnih dobara, otuđenih tokom ratnih sukoba devedesetih, i, treći, da hrvatska manjina u Srbiji ima ista prava kao srpska u Hrvatskoj.

Te zahteve je za Prvu televiziju prokomentarisao dopisnik Novosti iz Zagreba Jurica Kerbler, ocenjujući da prvi zahtev i nije problem, mada nije još rešen, da je drugi gotovo završen, ali da je treći - "karikaturalan".

"Srpska manjina u Hrvatskoj sigurno ima u ovom trenutku manja prava, nego što ima hrvatska u Srbiji", rekao je Kerbler. Kerbler je podsetio da se Šuica, inače pre političke karijere profesor nemačkog i engleskog jezika u Dubrovniku, tek devedesetih uključila u politiku i postala članica HDZ.

Dvaput je bila gradonačelnica Dubrovnika i u tom periodu proglašena je jednom od 10 najboljih gradonačelnica na svetu, iako su je, kako je naveo i Kerbler, pratile neke afere u hrvatskoj javnosti, vezane za neracionalno trošenje sredstava iz gradskog budžeta.

Prema njegovim rečima, Šuica nije bila u dobrim odnosima sa prethodnim premijerima, Ivom Sanaderom i Jadrankom Kosor, ali jeste s Tomislavom Karamarkom, protiv kojeg se, međutim kasnije okrenula i zajedno sa Andrejem Plenkovićem učestvovala u rušenju Karamarka.

Danas važi za jednog najvernijih saradnika sadašnjeg presednika HDZ i premijera Plenkovića, a u evropskom krugovim dobro se kotira, jer je u svojoj karijeri vezanoj za Evropski parlament imala dobre veze sa evropskim narodnjacima, koji tamo imaju veliki uticaj.

strana 1 od 547 idi na stranu