EU uspostavila antiteroristički registar - Britanija neće moći da mu pristupi?

U antiterorističkom registru naći će se i ljudi koji se vraćaju u svoje zemlje nakon što su učestvovali u borbama na strani Islamske države u Siriji i Iraku, saopštili su danas zvaničnici Unije.

Taj potez je delom usmeren i na rešavanje sudbine stotina državljana EU koji su se borili za Islamsku državu, a sada se nalaze u zatvorima u Iraku i Siriji, prenosi Rojters.

Agencija navodi da bi mnogi od njih mogli da se vrate u Evropu, a da se ne suoče sa suđenjem zbog nedostatka dokaza protiv njih, što izaziva zabrinutost u zemljama EU.

Nova baza podataka ujediniće informacije iz svih 28 članica EU o istragama koje su u toku, optužbama i osudama protiv militanata, što će pomoći saradnji između državnih tužilaštava.

Očekuje se da će to pomoći da budu osuđeni ratni zločinci i drugi militanti, kojima bi inače moglo da bude suđeno za lakše zločine ili da im uopšte ne bude suđeno zato što protiv njih u EU nije prikupljeno dovoljno dokaza.

"Militanti bi mogli da dobiju lakše kazne zato što se protiv njih sprovode paralelne istrage u različitim državama EU, ako te istrage ne budu koordinisane, s obzirom na to da jednoj osobi ne može da se sudi dva puta za isti zločin", izjavio je Ladislav Harman, šev Evrodžasta, agencije EU koja će upravljati registrom i koordinirati pravne istrage u evropskim zemjama.

"Nova baza podataka bi mogla da spreči nove napade u Evropi, pošto će tužilaštva imati više podataka o osumnjičenima", istakao je Harman.

On je dodao da je neophodno da se uspostave sigurni, šifrovani kanali za prenos elektronske dokumentacije, kako bi se smanjio rizik od sajber-napada.

Evropski komesar za bezbednost Džulijan King rekao je Rojtersu da se u kampovima u Siriji i Iraku nalazi najmanje 1.300 državljana Evropske unije, od kojih su više od polovine deca.

Novi rergistar dostupan je samo državama EU, a King kaže da ako Velika Britanije izađe iz bloka bez dogovora, neće biti u mogućnosti da pristupi podacima.

U registru će se nalaziti informacije o džihadistima, političkim ekstremistima i svim vrstama radikalnih militanata, ali njegova upotreba u prvo vreme će biti po svoj prilici usmerena na borce koji se vraćaju u Evropu.

Vlasti evropskih država godinama nisu bile raspoložene da dele informacije o sudskim procesima, iako je međudržavna saradnja pojačana nakona napada u Parizu, pokazuju podaci Evrodžasta.

U Evropi se poslednjih godina dogodilo nekoliko napada, uključujući dva velika, u Parizu u novembru 2015. i u Briselu nekoliko meseci kasnije, kada su poginule desetine ljudi.