Čovek koji daje novac zemljama koje žele u EU kaže: Sumnjam u iskrenost Srbije

Kako ističe, vlast u Srbiji svoju sudbinu, vezuje "u velikoj meri" uz Rusiju.

Picula je izvestilac Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta za finansijski instrument pretpristupne pomoći IPA III. On je zadužen za regulisanje uslova za dodelu 14,5 milijardi evra za šest država Balkana koje nisu članice EU.

On je ocenio da problemi na kojima će morati da se insistira u zemljama Balkana jesu slabo funkcionisanje institucija i onih koji sprovode vladavinu prava, zaštitu ljudskih prava, efikasnost sudstva, zaštitu manjina i zaštitu životne sredine.

Govoreći o Hrvatskoj, on veruje "da BiH, Kosovo, Srbija i Crna Gora u kategorijama vladavine prava, zaštite ljudskih prava i generalnog institucionalnog razvoja i dalje imaju mnogo da nauče od Hrvatske, uz objašnjenje da je Hrvatska zbog nasleđenih slabosti nastalih tokom ratnih i autoritarnih devedesetih bila pod mnogo većom lupom EU.

"Bez toga, članstvo u EU je za zemlje regiona teško ostvarljiv cilj. S druge strane, kao članica EU, Hrvatska može i trebalo bi da uveri druge zemlje-članice da nam je u zajedničkom interesu integrisani tzv. zapadni Balkan i da za to pridobije dodatne saveznike", smatra Picula.

Upitan da prokomentariše česte nesuglasice hrvatskih političara na vlasti sa kolegama iz Srbije i BiH, on je rekao da ima utisak da desničarske vlade u svim tim zemljama koriste nerešena pitanja, poput granica i medjunacionalnih tenzija, za mobilizaciju svojih birača, naročito pre izbora.

"Odgovore na druga, egzistencijalna pitanja gotovo i da ne nude. Odnosi između Hrvatske i Srbije opterećeni su, očekivano, pitanjem nerazrešenih ratnih zločina, sudbina ubijenih i nestalih, kao i vraćanjem imovine i povratkom izbeglica. Pokazalo se da političarima desnog spektra takva pitanja i nije u interesu da rešavaju", zaključio je Picula.