"Sunce razdora": "Makedonci, to smo samo mi"

U mestašcu Neos Marmaras na Halkidikiju sezona je u punom jeku. Dugačka plaža je preko dana puna, a uveče su puna šetališta, barovi i taverne. Halkidiki na severu Egejskog mora veoma je blizu ostalih balkanskih država. Odavno na tom poluostrvu, pored Srba, letuju i Albanci, Bugari, Makedonci… Tačnije, gosti iz današnje Severne Makedonije, piše DW.

Jer i Grci koji žive na Halkidikiju sebe smatraju Makedoncima. Iako je na Prespanskom jezeru postignut sporazum o nazivu države i Grčka sada priznaje svog suseda pod imenom Severna Makedonija, taj sporazum nije rešio napetost koja vlada između ljudi s jedne i druge strane granice. Upravo tu, u grčkoj pokrajini Makedoniji, mnogi su još besni i ne razumeju zašto je Atina pristala da bivšoj jugoslovenskoj republici dozvoli da koristi ime Severna Makedonija.

Prijatelji sa Srbima, ali sa Skopljem...

„Ne želim da mi objavljujete ime, jer nemam ništa dobro da vam kažem“, upozorava nas vlasnik jednog lokala sa roštiljem. „Tamo, vidiš onu sliku?“ Pita nas i pokazuje na staru fotografiju na zidu na kojoj je muškarac u makedonskoj narodnoj nošnji. „Ja poznajem moju prošlost i mogu činjenicama da je dokažem“, kaže nam ugostitelj. I dodaje da ga vređa to što „iz susedne države dolaze ljudi i hvale se da su Makedonci“.

Pritom nema ništa protiv ljudi sa Balkana. Pogotovo ne protiv Srba, koji čine većinu turista u Neos Marmarasu. S njima ima odlične odnose. Ali i to je odraz istorije dveju zemalja. I jedna i druga dugo nisu htele da prihvate da između njih postoji neka država. Za razliku od odnosa prema Skoplju, Atinu sa Beogradom povezuje prijateljstvo koje seže sve do današnjih dana: Grčka nije priznala Kosovo, a za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji često se stavljala na stranu Srbije. Postoje dokumenta koja svedoče da su Grci čak učestvovali u pokolju u Srebrenici.

Istorija kompletnog tog regiona generalno je teška. Spor oko imena Severne Makedonije pogađa bolnu tačku u tom delu Grčke. „Imam radnike iz Bugarske i iz Albanije, a i majka jednog mog radnika je iz Skoplja“. Tako nam ugostitelj pokazuje da je tolerantan. Ali kada koristi reč „Skoplje“, on ne misli na glavni grad susedne države. Grci tako zovu čitavu Severnu Makedoniju. To je oblik otpora prema novom imenu kojim se jasno poručuje: „Makedonci, to smo samo mi“.

Novo ime, novi znak, nove isprave...

Sporazum iz Prespe trebalo je da ublaži napetosti između dveju zemalja. Čini se da je politički u tome uspeo. Čak i novoizabrani grčki premijer Kirjakos Micotakis u predizbornoj kampanji je grmeo protiv sporazuma, ali izgleda da, nakon što je izabran, namerava da ga se pridržava.

S druge strane granice, u Severnoj Makedoniji, treba sprovesti mnogo komplikovanih promena kako bi se odredbe sporazuma ispunile. Već nekoliko nedelja u toj zemlji više ne sme da se zvanično ističe „sunce Makedonije“ – antički simbol sunca ili zvezde sa dvanaest krakova koju još zovu i „sunce Vergine“. To još zovu i „sonce od Kutleš“. Ali i na grčkoj strani se na nekim balkonima nacionalista viju zastave sa tim žutim suncem na plavoj pozadini.

Sve promene u Severnoj Makedoniji u Grčkoj se pažljivo prate. Još ih recimo vređa kad vide automobile koji nose staru nacionalnu oznaku MK, a nije promenjena u NMK. Ali to nisu jedine neugodnosti za turiste. One počinju još pre putovanja. Potrebno je zatražiti nove lične karte, nove vozačke dozvole, nove registracije za vozila.

Skoplje to ozbiljno sprovodi, kaže nam jedan makedonski novinar koji godinama dolazi u Neos Marmaras. Dodaje i da premijer Zoran Zaev uporno ispravlja svoje kolege ako im se omakne pa koriste staro ime države. A kada turisti iz Grčke ponovo krenu ka domovini, na putevima moraju da prate oznake prema Skoplju. Naziv države Severna Makedonija za grčke putare još ne postoji.

„Ne raspravljam se sa gostima“

Sve u svemu, u Neos Marmarasu su zaključili da im je bolje da jedni drugima ne budu na putu. „Nismo diskriminisani, ali u suštini nemamo nekakve kontakte sa Grcima“, kaže nam jedna žena iz Severne Makedonije koja već godinama letuje na Halkidikiju. Sviđaju joj se tamošnje plaže i već je bila u više mesta u tom regionu. I još dodaje da je došla na odmor, a ne da se svađa oko politike.

Izgleda da tako razmišlja i većina grčkih ugostitelja. „Ne raspravljam se o politici sa gostima koji plaćaju“, kaže nam jedan vlasnik bara na plaži. Ni on ne želi da kaže svoje ime. „Naravno da imam svoje mišljenje, ali ne želim da se s bilo kim svađam“, kaže nam i vlasnik restorana u centru mestašceta. Ne želi da otera goste, bez obzira na to odakle dolaze. Ali se ne usuđuje ni da bude previše srdačan, niti da pokaže bilo kakve emocije kako ne bi došao u sukob s drugim ugostiteljima.

Ipak, kad se povede reč o Severnoj Makedoniji, u Neos Marmarasu ume da bude i straha, pa i besa. I nikako nisu svi uzdržani. Mnogi iz Severne Makedonije pričaju o sukobima, naročito sa domaćim, grčkim turistima. A tu su i „sitne“ provokacije: u jednom baru na plaži lozinka za bežični internet je: Macedonia is Greek.

Kome smeta saradnja?

„Takvi incidenti nisu odraz većine turističkih delatnika sa Halkidikija, onih koji primaju goste iz Severne Makedonije profesionalno i sa poštovanjem, baš kao i sve druge“, žuri da nam objasni Grigoris Tasiu iz lokalne Turističke zajednice. U letnjoj sezoni, od juna do septembra, oko 150.000 turista iz Severne Makedonije letuje na Halkidikiju. „To znači da je to za nas važno tržište“.

Veze građana susednih država odavno nisu ograničene samo na turizam. Mnogi iz Severne Makedonije studiraju u Grčkoj, a i trgovinska razmena između dveju zemalja cveta. Davno pre potpisivanja sporazuma iz Prespe, mnoge velike grčke firme otvorile su svoja predstavništva u Severnoj Makedoniji i tamo zarađuju novac. Ali u Grčkoj se o tome nerado govori – ili se ne govori uopšte. Činjenica je da obe strane imaju korist od dobrih odnosa, ali to onda za posledicu ima i da naziv države prestaje da bude baš toliko važan.