Slučaj "Nemačka": Vojnici traže odštetu zbog osiromašenog uranijuma na Balkanu

Berlin -- Bivši nemački vojnici podneli su zahtev za odštetu zbog izlaganja osiromašenom uranijumu koji je korišćen tokom ratova na Balkanu i u Iraku.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: EPA/Valdrin Xhemaj
Foto: EPA/Valdrin Xhemaj

O tome je i frakcija Alternative za Nemačku u Bundestagu zatražila mišljenje nemačke vlade.

Portal T-onlajn navodi da je oko 220 vojnika zatražilo odštetu zbog izlaganja uranijumu, a ponovo su aktuelizovane rasprave o tome koliko je pomenuta municija štetna za zdravlje, prenose banjalučke Nezavisne.

"Studije Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije za atomsku energiju negiraju da postoje bilo kakvi posebni rizici, dok Međunarodna organizacija lekara protiv atomskog oružja ističe da postoje nedorečenosti u objavljenim studijama, zbog čega pozivaju na preventivnu zabranu korištenja ove municije dok se pouzdano ne utvrde dugoročni efekti izlaganja", piše portal.

Nemačka vlada je u odgovoru 12. avgusta naglasila da su svi ovi zahtevi odbijeni tokom proteklih godina jer, kako je istaknuto, nije dokazano da su nemački vojnici trpeli bilo kakve zdravstvene posledice zbog kontakta s ovom municijom, koja je, pre svega, korišćena u protivtenkovskim avionskim bojevim zrnima namenjenim za uništavanje oklopa.

"Rezultati studije uticaja osiromašenog uranijuma pokazuju da na mestima korištenja ove municije ne postoji gotovo nikakav rizik od radijacije, a toksikološki rizici mogu nastati samo pod vanrednim okolnostima, koji se do ovog trenutka nigde nisu iskazali", naglašeno je u dopisu koji je objavljen na stranici nemačke vlade.

Austrijska armija takođe je na svojoj stranici objavila studiju o dejstvu osiromašenog uranijuma.

"Može se zaključiti da jedino direktno udisanje supstanci na ratnim područjima može predstaviti određenu opasnost za zdravlje ljudi", naglasili su oni.

Kako kažu, opasnost može nastupiti zbog hemijskih, ne radioaktivnih karakteristika ovog materijala, i to samo ako se u većim količinama unese u organizam putem nekog rastvora.

"Civilno stanovništvo, pripadnici humanitarnih organizacija i mirovne trupe teško da su udisali taj materijal u tim količinama. Ipak, dugoročniji direktan kontakt s osiromašenim uranijumom, poput komadića municije, bi trebalo izbegavati", navode oni.

Slučaj "Italija"

S druge strane, izloženost vojnika osiromašenom uranijumu odavno nije novost za Italiju, čiji vojnici već godinama biju sudsku bitku kako bi dobili obeštećenje vlade zbog učešća u NATO akcijama na Kosovu.

Tek posle više od devet godina od bombarodvanja na KiM i javnih protesta, žalbi sudovima i rezultata tada ustanovljene komisije za istragu, dodeljeno je prvih 30 miliona evra za obeštećenje žrtvama osiromašenog uranijuma.

Prema nekim podacima, od 1999. godine do 2018. preminulo je više od 359, a obolelo više od 4.000 italijanskih vojnika koji su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma, a među njima je veliki broj onih koji su bili na Kosovu.

Svet

strana 1 od 518 idi na stranu