Slučaj milionera pedofila: Teorije zavere i brojna pitanja muče svet

Postavlja se pitanje pravednosti sistema u kojem moćni i bogati mogu da dobiju blage kazne za teške zločine, ali je pokrenuo i teorije zavere na društvenim mrežama sa sumnjama u samoubistvo, prenosi Radio slobodna Evropa ocene svetskih medija.

Optužbe o Epstinovim seksualnim odnosima s maloletnicama prvi put su se pojavile 2005, ali je tadašnji tužilac u Majamiju Aleksander Akosta postigao s milionerom dogovor o priznanju po manjim optužnicama za prostituciju umesto mnogo ozbiljnijih zločina, zbog čega je bio 13 meseci u zatvoru, piše Obzerver.

Epstin je posle nastavio svoj život na visokoj nozi sve do novih optužnica podstaknutih serijom tekstova Majami heralda prošle godine o tome kako je Epstajn dobio "pogodbu života" od Akoste, koji je tada bio ministar rada u administraciji Donalda Trampa.

Epstin je od skromnog porekla došao do visokog društva, s bogatim i moćnim poznanicima, ukazuje Gardijan. U srednjoj školi je ušao u matematički tim, posle čega je upisao fakultet koji nije završio. Iako bez diplome, nekako je postao nastavnik matematike u prestižnoj privatnoj njujorškoj srednjoj školi, gde je pažnju privukao njegov razmetljiv i nekonvencionalan stil oblačenja, ali i komunikacija s učenicama.

Iz škole je otpušten zbog loših rezultata, ali je pomoću poznanstava iz škole došao na Vol strit, gde je osamdesetih osnovao firmu za rukovođenje novcem bogatih, s klijentima čije je bogatstvo premašivalo milijardu dolara, dodaje list.

Među Epstinovim poznanicima su bili bogataši i moćnici, poput britanskog princa Endrua, bivšeg predsednika SAD Bila Klintona ili sadašnjeg predsednika Donalda Trampa koji je za milionera 2002. rekao da je "sjajan lik". Epstajn je imao romantičnu vezu sa Žizlen Maksvel, ćerkom medijskog mogula Roberta Maksvela i članicom britanskog visokog društva.

Dan pre Epstinove smrti sud u Njujorku je objavio dokumenta iz zasebnog slučaja Maksvel u kojima je milioner prikazan kao gonič seksualnih robinja s nezasitim apetitom za maloletne devojke, prenela je agencija Asošiejted pres.

Dokumenti se tiču procesa od pre tri godine kada je Virdžinija Đifre optužila Maksvel za klevetu. Tužiteljka je navela da joj je 2000. kada je imala 16 godina imala letnji posao u svlačionici spa-centra kluba. Prema njenim navodima, jednog dana je čitala knjigu o masaži kada joj je prišla Maksvel i rekla da zna nekog kome je potrebna maserka na putovanjima. Na tvrdnju da nema nikakvo iskustvo u masiranju, Žizlen Maksvel je rekla da će dobiti obuku i obrazovanje.

Sudski spisi, ističe AP, sadrže slikovite navode protiv Epstina, koji je na sudu na Menhetnu optužen za međunarodnu trgovinu mladim devojkama za seks s istaknutim američkim političarima, biznismenima i svetskim liderima.

"Čitav moj život vrteo se samo oko udovoljavanja tim muškarcima i usrećivanja Žizel i Džefrija", rekla je Đifri. "Ceo njihov život se vrteo oko seksa". Tužioci nisu optužili Žizel Maksvel, ali tvrde da nastavljaju istragu, podvlači AP, dodajući da je Žizel Maksvel u izjavi pre tri godine odbacila navode Đifre kao laži s ciljem da privuče pažnju i medije.

Mada se Epstin nikada neće suočiti s pravnim posledicama, istraga o njegovim zločinima i zločinima ljudi povezanih s njima mora se nastaviti, ocenjuje Njujork tajms i ukazuje da taj slučaj pokazuje kako je sistem naklonjen bogatima koji mogu dobiti blage kazne za svoja nedela.

Protiv Epstina su i pre jedne decenije postojali ozbiljni dokazi, ali je tada izbegao ozbiljnu kaznu zahvaljujući dogovoru s tužiocima koji su kasnije naznačili da, zastrašeni Epstajnovim pravnim timom, nisu tražili prikladne kazne, ističe njujorški list, dodajući da je posle novih optužbi, u njegovoj kući u Njujorku pronađen veliki broj fotografija nagih maloletnica.

Epstinov slučaj takođe postavlja pitanje o ulozi tužioca Akoste, koji je posle pokretanja novog procesa podneo ostavku na funkciju ministra rada. Navodi u njujorškoj optužnici, dodaje Tajms, depresivan su odraz optužbi s kojima se Epstajn suočio na Floridi pre više od 10 godina, kada su tužioci na čelu s Akostom, sarađujući neobično blisko s odbranom, pomogli postizanje dogovora koji je iskrivio pravdu.

Čak i u sterilnom pravnom rečniku, optužbe protiv Epstina izazivaju mučninu, ističe Njujork tajms. Epstin je, prema optužnici, najmanje od 2002-2005, "seksualno iskorišćavao i zlostavljao desetine maloletnica", uključujući 14-godišnjakinje. Devojčice su namamljivane i regrutovane da posećuju Epstajnove kuće radi seksa s njim, posle čega bi im davao par stotina dolara. Da "održi i poveća zalihu žrtava", plaćao je nekim devojčicima da regrutuju druge devojčice da budu "slično zlostavljane", čime je stvorio "ogromnu mrežu maloletnih žrtava", prenosi list navode optužnice.

Da je osuđen, Epstjn bi bio dobio 45 godina zatvora, ali on nije jedini čije suđenje je previše zakasnilo. Na prvi pogled, Epstinova saga izgleda kao još jedan primer kako pravda nije slepa ili kako je naklonjena moćnim nauštrb ranjivih. Bližim ispitivanjem, ističe Njujork tajms, slučaj nudi još izopačeniju sliku pravde.

Epstin je imao skupe, poznate advokate koji su išli na tužioca sa svim čime su raspolagali, makar po rečima Akoste koji je tvrdio da je dobio najbolji mogući dogovor u tim okolnostima. Ali to nije utešno, ističe Tajms, dodajući da to prikazuje sistem u kojem bogati i dobro povezani mogu zastrašivanjem zvaničnika dobiti dogovore toliko povoljne da su protivni zakonu.

Epstinova smrt pokrenula je teorije zavere, budući da je milioner u zatvoru prošlog meseca bio pod posebnim nadzorom zbog mogućnosti samoubistva, pošto je nađen u ćeliji u nesvesnom stanju s povredama na vratu, piše Vol strit žurnal.

Njujorški list ukazuje da zvaničnici kažu da je Epstin nedavno skinut s nadzora i da su FBI i Ministarstvo pravde pokrenuli istrage o njegovoj smrti dok je ministar pravde Vilijem Bar rekao da je smrt postavila ozbiljna pitanja na koja se mora odgovoriti. S druge strane, republikanski senator Ben Sasi, koji predsedava senatskom odboru za pravosuđe, tražio je istragu uz ocenu da "moraju leteti glave" zbog samoubistva.

Mnoge glasine i teorije zavere na internetu vrte se oko pitanja šta su političari znali o navodnim Epstinovim zločinima i da li su neki od njih želeli njegovu smrt, mada apsolutno ništa ne ukazuje da je to slučaj, piše BBC.

I sam Tramp, ističe BBC, dolio je ulje na vatru, retvitujući poruku konzervativnog komičara Terensa Vilijamsa koji je tvrdio da je Epsin "imao informacije o Bilu Klintonu i sada je mrtav".

Mnoge teorije se lako mogu pobiti, ukazuje BBC. Pojedini korisnici društvenih mreža lažno navode da su tužioci postigli dogovor s Epstinom u vreme administracije Baraka Obame kako bi zaštitili Klintona, iako je dogovor postignut pre nego što je Obama postao predsednik. S druge strane, pored onih koji šire teorije da je za smrt Epstina odgovoran Klinton, drugi spekulišu da je na neki način umešan Tramp.