Kolinda: Ja sam maknula Tita iz svog kabineta

Hrvatska predsednica, koja je nedavno u Kninu zvanično objavila kandidaturu za još jedan predsednički mandat, izjavila je u intervjuu Hrvatskom tjedniku da joj je žao što su se mnogi građani Hrvatske osetili povređenim zbog toga što je pozvala predsednika Srbije da poseti Zagreb, polovinom februara prošle godine.

Grabar Kitarovićeva je to rekla na konstataciju da joj "hrvatski narod teško oprašta poziv Vučiću", ne samo zbog njegove politike u prošlosti, već i što je upravo tih dana imao u UN zastrašujući izložbu o Jasenovcu s kojom je Hrvatsku pribijao na stub srama zbog laži o 700.000 žrtava".

Upitana zar to nije strašno i koja je to konkretna korist od Vučićeve posete, kao i zašto joj je on bio toliko vredan da uvredi hrvatska braniteljska udruženja nazivajući ih "rubnim i marginalnim", Grabar Kitarovićeva kaže da je za nju strašno to da 20 godina nakon rata, kako kaže, ima toliko nestalih Hrvata, čije porodice je mole da učini nešto za njih.

"Onda taj problem želite da rešite i dužni ste da barem pokušate da ga rešite. Neću reći da sam učinila manje zlo što sam ga (Vučića) pozvala, nego da ga nisam pozvala. Reći ću da sam htela da učinim veće dobro", rekla je hrvatska predsednica u veoma opširnom intervjuu za Hrvatski tjednik.

Hrvatski tjednik je inače portal Hrvatskog kulturnog vijeća, koji deo hrvatske javnosti doživljava kao ekstremističko i "filoustaško" glasilo, poznato po tome što su papu Franju proglasili antihristom, a hrvatsku predsednicu svojevremeno - bestidnicom i lažnim patriotom.

Na konstataciju da Milorad Pupovac, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke i poslanik u Saboru, svake godine, kako se navodi, "provokativno obeležava četnički ustanak u Srbu, održava komemoraciju u Jadovnu nad "praznom Šaranovom jamom", te na pitanje vidi li ona "zlo koje čini taj čovek", Grabar Kitarovićeva kaže:

"O tzv. ustanku mislim što i većina Hrvata misli - to nije bio nikakav ustanak, nego pokolj Hrvata. Zato u tome ni na koji način ne učestvujem. Pitanje je treba li to zabraniti ili ne treba. Mislim da tome ne bi trebalo pridavati nikakvu medijsku pažnju. Što se tiče Jadovna, problem je isti kao za Jasenovac i druga stratišta, kao što su Macelj ili Jazovka, gde, kako sam obaveštena, ima indicija da postoji druga jama, a to je problem što država nije donela odluku da se sistemski i temeljno prihvati forenzičkoga i ''pupovacarhivskog'' utvrđivanja broja žrtava i počinitelja", rekla je.

Podsetila je da je u svom predizbornom programu imala i tu tačku, ali je od nje odustala kada je vlada osnovala Veće za suočavanje s prošlošću, odnosno sa totalitarnim režimima.

To veće je, dodala je, dalo preporuke, ali, s obzirom na to da se s tim u vezi ništa ne događa, najavljuje da će tu temu ponovo pokrenuti.

Na pitanje nije li bivši doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito najveći hrvatski izdajnik i zločinac kojeg komunisti slave svake godine u Kumrovcu, Kitarovićeva je jasna:

"Ja sam maknula Tita iz svog kabineta. Mislim da jasnija nisam mogla biti".

Saglasivši se da su Jugoslavija i komunizam predstavljali zločin nad Hrvatskom i hrvatskim narodom, Grabar Kitarovićeva je govorila i o Jasenovcu, rekavši da se, naravno, pitala gde su kosti tih "83.000 jasenovačkih žrtava".

Dobijala je, kaže, svakakve odgovore.

Smatra da treba sprovesti kompletnu forenziku i dodaje da Hrvatska još nje proučila arhive koji su, kako kaže, nažalost, još u Beogradu i koje treba vratiti u Hrvatsku.

"Tek tada ćemo pouzdanije moći da utvrdimo šta je žrtvama u Jasenovcu, ali i sa svim ostalim žrtvama, od Blajburga nadalje. Ponavljam: svi su totalitarizmi grozni i svakoj žrtvi treba odati počast. Ne prihvatam argumente onih u Hrvatskoj koji žrtve Blajburga i Križnoga puta opravdavaju tako što kažu da su to bile ubice, pa ih je trebalo ubiti. Ne! Svako je nevin dok mu se ne dokaže krivica", rekla je Grabar Kitarovićeva.

Ne odustaje, dodala je, od "međunarodne istrage" Jasenovca, ali da, s obzirom na to da nema izvršnu vlast po tom pitanju, vlada treba da odobri taj projekat.

Predsednica je govorila i o Vukovaru, a na pitanje ne čini li joj se da je forsiranje uvođenja ćirilice u tom gradu deo "projekta velikosrpske srbizacije Vukovara kako bi se sutra, kad se uvede ćirilica na osnovu verovatno lažnog popisa stanovništva, Hrvatska ucenjivala s podelom suvereniteta i stvaranja neke srpske autonomije", Kitarovićeva kaže da to ne dolazi u obzir, te da je "Vukovar Hrvatska i uvek će biti Hrvatska", bez obzira na to koliki je postotak Srba u tom gradu.