Šta Amerikanci i Turci planiraju i zašto Sirija to kategorično odbacuje

Sporazum o centru je postignut radi uspostavljanja "bezbednosne zone" u pretežno kurdskom regionu.

U sredu su Turska i Sjedinjene Države odlučili da osnuju "centar za zajedničke operacije" koji će koordinirati stvaranje "bezbednosne zone" na severu Sirije, s ciljem da se spreči sukob snaga Turske i Kurda.

"Sirija kategorično odbacuje dogovor američkog i turskog okupatora o stvaranju onoga što oni nazivaju sigurnosnom zonom", prenela je zvanična novinska agencija Sana iz izvora u Ministarstvu spoljnih poslova Sirije.

"Taj sporazum predstavlja grubu agresiju na sirijski suverenitet i teritorijalni integritet i kršenje je principa međunarodnog prava", požalio se zvanični Damask.

"Sirija poziva međunarodnu zajednicu i Ujedinjene nacije da osude ovu američko-tursku agresiju koja predstavlja opasnu eskalaciju (...) i potkopava sva nastojanja da se nađe izlaz iz krize u Siriji", dodao je citirani diplomatski izvor.

Najava američko-turskog sporazuma u ​​sredu usledila je posle trodnevnih intenzivnih pregovora Ankare i Vašingtona, koji žele da izbegnu novu tursku vojnu operaciju protiv Jedinica za zaštitu naroda (IPG) - kurdske milicije koja kontroliše područja severne Sirije.

Damask je danas optužio sirijske Kurde da su "alat" u tom američko-turskom "neprijateljskom projektu", tvrdeći da Kurdi "snose istorijsku odgovornost".

Sirijske vlasti pozivaju Kurde da "revidiraju svoje stavove i vrate se u nacionalni savez", dodala je Sana.

Turska je poslednjih dana pretila intervencijama protiv kurdskih položaja na severu Sirije.

Kurdi, etnička manjina dugo marginalizovana u Siriji, stvorili su poluautonomnu zonu na severu zemlje zahvaljujući sukobu u Siriji, koji je izbio 2011. godine.

Ankara ne želi tu autonomiju kraj svoje granice, tvrdeći da će jezgro kurdske države podstaći ionako jake separatističke ambicije Kurda na njenom, turskom tlu.

A sirijski režim želi da ponovo osvoji čitavu teritoriju svoje zemlje, te zato odbija kurdsku autonomiju.

Ima li mesta optimizmu?

Dogovor Turske i SAD o sigurnoj zoni na severu Sirije ojačao je nade da će biti izbegnuti nova kriza u odnosima dve zemlje i pogoršanje situacije u razorenom regionu, pošto je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prethodno najavio ofanzivu protiv snaga sirijskih Kurda, ključnog američkog saveznika u pobedi nad Islamskom državom, ocene su zapadnih medija koje prenosi danas Radio slobodna Evrope.

Najavljena turska vojna operacija protiv kurdskih snaga, koje Ankara smatra teroristima, po ocenama medija, mogla bi dodatno otežati već nategnute odnose Ankare i Vašingtona, ali i uneti novi haos u ratom razoreni region, pa i omogućiti oporavak džihadista Islamske države.

Turska i SAD saopštile su posle trodnevnih pregovora u Ankari da su dogovorile zajednički operativni centar u Turskoj za koordinaciju i upravljanje planiranom sigurnom zonom na severu Sirije koja će biti "mirovni koridor" i da će uložiti maksimalne napore za povratak sirijskih izbeglica, preneo je Rojters i dodao da je turska lira ojačala posle te najave.

Dogovor su zasebno objavili tursko Ministarstvo odbrane i ambasada SAD u Ankari, ali se ne navodi da li su prevaziđene dve glavne tačke sporenja koje su mesecima otežavale dogovor: koliko će sigurna zona ići duboko u Siriju i ko će komandovati snagama koje patroliraju tom oblašću, ukazuje agencija.

Zajedničko saopštenje Turske i SAD povećava nade u Vašingtonu da se može izbeći nasilni sukob Turske i ključnog američkog saveznika u Siriji, ocenjuje se u Fajnenšel tajmsu.

Saopštenje dve zemlje usledilo je posle nekoliko dana pregovora s ciljem da se izbegne vojna operacija Turske, ukazuje britanski list, dodajući da se u saopštenju navodi da je dogovoreno "brzo sprovođenje inicijalnih mera za rešavanje turskih bezbednosnih bojazni" u regionu.

SAD su povukle Tursku s ivice vojnog napada na kurdske teritorije dogovorom o sigurnoj zoni, ocenjuje Dejli telegraf, mada ukazuje da u saopštenjima SAD i Turske nedostaju detalji o toj oblasti, kao i kada će dogovor biti sproveden.

Telegraf je prethodno ocenio da je Erdoganova najava vojne operacije na severu Sirije uz granicu s Turskom za "eliminisanje" kurdskih snaga, povećala šanse za novi sukob u odnosima Ankare i Vašingtona.

S druge strane, kako prenosi britanski list, kurdski zvaničnici upozorili su da bi napad Turske na snage koje su doprinele porazu nad Islamskom državom u Siriji omogućio džihadistima da se pregrupišu i ojačaju. Kurdske snage drže u zarobljeništvu više od 15.000 boraca povezanih s Islamskom državom, i jedan od kurdskih političara je rekao da se mogu ili boriti s Turcima ili čuvati zatvorenike. "Ne možemo oboje."

Vašington post je ranije ove nedelje ocenio da bi neuspeh poslednjeg pokušaja SAD da spreče tursku ofanzivu ponudom o sigurnoj zoni mogao region razoren ratom gurnuti u još veći haos, ugroziti napore da se potuku ostaci Islamske države, ali i cilj predsednika SAD Donalda Trampa da povuče američke snage iz Sirije.

Sukob oko Kurda je priča o naporima SAD da odlože rešavanje jednog problema – Turske – da bi rešile ono što su smatrale daleko većim problemom – Islamsku državu, ukazuje američki list, dodajući da taj problem odražava drugačije imperative vojske SAD, koja smatra Kurde najefikasnijom borbenom snagom u Siriji, i američkih diplomata, koji moraju da objašnjavaju politiku SAD Ankari.

Dok su američke diplomate izbegavale javne kontakte s Kurdima, Vojska SAD je hvalila njihovu hrabrost na bojnom polju, i davala im sve više oružje, mada ne artiljeriju, i američki komandanti su se ponosno slikali s kurdskim borcima, što je ljutilo Tursku, navodi list.

S druge strane, kada je Tramp u decembru, posle telefonskog razgovora s Erdoganom, najavio povlačenje trupa SAD iz Sirije, Kurdi su izrazili strahovanje da će Turska pojačati napade na njih. Ta najava je, piše Vašington post, bila jedan od razloga ostavke tadašnjeg ministra odbrane SAD Džima Matisa.

Smatra se da Tramp, koji vodi računa o izborima sledeće godine, nema drugih ciljeva osim da vrati vojnike kući, navodi Vašington post. Sada u Siriji ima oko 1.000 američkih vojnika, koji će biti potrebni za patrole s turskim snagama u sigurnoj zoni.

Turski upad na sever Sirije bi znatno pojačao postojeća trvenja dva saveznika u NATO i zapretio ne samo kurdskim, već i američkim trupama u regionu, ocenio je časopis Forin polisi.

Turska je kao deo južnog krila NATO i dom američke vazdušne baze Indžirlik, ključni partner SAD u evropskoj bezbednosti i u borbi protiv ekstremizma, ali je to savezništvo, ukazuje Forin polisi, oslabilo poslednjih godina, posebno posle neuspelog vojnog udara u Turskoj 2016, podrške SAD sirijskim Kurdima i sve toplijih odnosa Turske s Rusijom. Poslednji u nizu sporova je turska kupovina ruskog raketnog sistema zbog kojeg je Pentagon izbacio Ankaru iz programa naprednih aviona F-35.

Mada američki ministar odbrane Mark Esper ranije ove nedelje nije eksplicitno zapretio vojnim odgovorom, on je snažno sugerisao da bi SAD delovale ako Turska napadne Sirijske demokratske snage (SDF), pretežno kurdsku organizaciju koju predvode YPG. "Verujemo da bi svaka jednostrana akcija (Turske) bila neprihvatljiva", rekao je Esper.

Iako je Esper pokušao da umanji tenzije, naglašavajući zajedničke interese SAD i Turske na severu Sirije i priznavanjem dugogodišnjih bezbednosnih bojazni Turske u vezi s Kurdima, poslednje gomilanje turskih trupa na granici sa Sirijom je bio novi znak intenziviranja spora dva saveznika iz NATO, ističe Forin polisi i dodaje da bi otvoreni napad na severoistoku Sirije zategao krhke odnose dve članice NATO do tačke pucanja.