Predsednici Srbije i Mađarske otkrili spomenik Janku Sibinjaninu

Janoš Hunjadi je u srpskom narodu poznat kao Janko Sibinjanin.

Mađarski predsednik Janoš Ader danas boravi u radnoj poseti Srbiji, a zajedno sa domaćinom, srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem će položiti vence na spomen obeležje Opsada Beograda 1456. na Kalemegdanu.

Svečanoj ceremoniji su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, starešina Hrama Svetog Save vladika Stefan, kao i veliki broj građana.

Tanjug/ Zoran Žestiæ

Na otvaranju spomenika Hunjadiju na Zemunskom keju, predsednik Mađarske rekao je da nije slučajno što se na spomeniku nalaze krst i zvono. "Krst i zvono, požrtvovanost i poštovanje. Nad statuom vidimo dva simbola. Krst je simbol žrtve Janoša Hunjadija za odbranu Evrope, a zvono za pobedu izvojevanu pod njegovim vodjstvom", rekao je Ader pošto je s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem otkrio spomenik.

Vojskovođa Janoš Hunjadi (1387-1456), u Srbiji poznatiji kao Sibinjanin Janko, dobio je spomenik u Zemunu na dan obeležavanja godišnjice bitke za Nandorfehervar, što je mađarski naziv za Beograd, protiv Otomanskog carstva 1456. godine.

Autor spomenika je umetnik iz Budimpešte Ištvan Madaraši, koji je novinarima rekao da je tim delom "ostvaren san" da se konačno obeleži bitka koja je bila značajna za celu Evropu, jer je zaustavila prodor Turske u Evropu. Statua Sibinjanina visoka je 2,3 metra, a izlivena je od bakra. "Među srednjovekovnim dokumentima pronašao sam crtež Hunjadija, a taj portret poslužio mi je kao osnova u kreiranju ovog spomenika", naveo je Madaraši.

Tanjug/ Zoran Žestiæ

Na današnji dan pre 562 godine vojska predvodjena Hunjadijem pobedila je otomansku vojsku na Kalemegdanu kod Sahat kule. Tri nedelje posle pobede nad Turcima, u okolini Beograda, u kampu njegove vojske zavladala je epidemija kuge od koje je i sam oboleo a kasnije i umro. Vojničku karijeru započeo je u vojsci despota Stefana Lazarevića ističući se kao najbolji vojnik, a ubrzo je prešao u službu kod ugarskog kralja Zigmunda. Nemacki kralj Albert II je 1438.godine Hunjadiju dodelio titulu bana od Severina, a kasnije je od madjarskog kralja Vladislava III dobio upravu nad Beogradom i Transilvanijom.

Učestvovao je u borbama za oslobođenje Smedereva 1441. godine, a sledeće godine je isterao Turke van granica poverenih mu teritorija i povratio vlast Mađarske nad Vlaškom. U pohodu na Balkanu u borbi protiv Turaka osvojio je Niš i Sofiju, porazio trojicu turskih paša i sultana Murata II. Hunjadi je kao Sibinjanin Janko, čije ime nose dve ulice u Beogradu, opisan u mnogim srpskim epskim pesmama kao jedan od najvećih srpskih junaka, a kao narodnog heroja slave ga i Mađari i Rumuni.

Skupština grada Beograda usvojila je 20. aprila 2017. godine odluku o podizanju spomenika, a na inicijativu Ambasade Mađarske, kako bi se kod građana širila svest i istorijskoj povezanosti dva naroda.