Mosad regrutuje posebne detektive

Nova neprofitna organizacija nazvana Pardes regrutuje prve pripadnike izraelske populacije ultraortodoksnih Jevreja i obučava ih za rad u Mosadu, a možda i u drugim izraelskim obaveštajnim agencijama.

"Od velike je važnosti uključiti različite manjine u radnu snagu jer doprinose originalnosti i kreativnom i strateškom mišljenju", izjavio je osnivač Pardesa rabin Moše Kahan koji je završio versku školu i predaje semitske jezike na Univerzitetu Ben-Gurion u Negevu na jugu Izraela.

Ultraortodoskni Jevreji izvežbani su da misle analitički i na drugačiji način što bi moglo da koristi nacionalnoj bezbednosti, smatra Kahan, prenose izraelski mediji.

Izraelski Mosad koji se bavi obaveštajnim radom, tajnim operacijama i kontraterorizmom ima, kako se veruje, oko 7.000 zaposlenih. To je najveća špijunska agencija u zapadnom svetu posle CIA u SAD, navode izraelski mediji.

Ona je zajedno sa drugim izraelskim obaveštajnim agencijama, uključujući bezbednosnu sužbu Šin bet, izašla iz senke da bude u toku sa tehnološkim i dostigućima u oblasti sajber bezbednosti.

Mosad je nedavno pokrenuo fond za tehnološke inovacije kako bi se investiralo između ostalog u robotiku i veštačku inteligenciju.

"Radimo na širenju socijalnih krugova iz kojih se regrutuje osoblje Mosada", rekao je Josi Koen koji predvodi Mosad od 2016. godine na nedavnom skupu o bezbednosti u Hercliji kraj Tel Aviva.

On je objasnio da se između ostalog zato sarađuje s pomenutom organizacijom kako bi se "Haredim (ultraortodoksni) integrisali u sve aktivnosti organizacije".

U judaizmu Pardes je skraćenica koja aludira na vrstu pristupa interpretaciji svetih tekstova, traženje doslovnog značenja reči, Pshat, nagoveštaja dubljeg značenja teksta, Remez, traženje značenja kroz poređenje, Deraš i Sod, težnja ka otkrivanju mističnog značenja teksta.

"Želimo da udružimo proučavanje Tore sa tajnim aktivnostima izraelskih obaveštajnih i bezbednosnih organizacija", objasnio je 44-godišnji rabin Kahan koji ima doktorat iz hebrejske literature i semitskih jezika.

Zajednica ultraortodoksnih je među najsiromašnijim u Izraelu i mnogi njeni pripadnici se bave samo proučavanjem Tore, izbegavajući da se uključe u radnu snagu dok žene po tradiciji zarađuju platu.

Po podacima Cetralnog biroa za statistiku, ultraortodoksni su u 2017. godini činili devet procenta izraelske populacije, ali će ih 2059. godine biti 25 procenata zbog visokog nataliteta.

Zemlja zbog toga nastoji da ih uključi u radnu sangu, pre svega u sektor tehnologije, a sada Pardes utire put u bezbednosne agencije.

Za prvi Pardes program prijavilo se 2.000 ljudi, a od septembra će ih se obučavati 200 od kojih će 70 do 80, kako se veruje, biti odabrano da radi u takvim službama.

Najpre će se regrutovati samo muškarci, a rabin Kahan veruje da će se program proširiti i na žene.